Korupcija se ne može ignorisati!
Iako je Savet za borbu protiv korupcije poslednji sastanak sa Vladom Srbije imao još marta 2005. godine i da su od tada izveštaji tog tela praktično ignorisani, predsednica Saveta je nastavila redovno da ukazuje na sporne privatizacije, moguću korupciju, spregu vlasti i tajkuna. Tako je javnost, zahvaljujući Savetu i Verici Barać, iz godine u godinu saznavao za sumnjive slučajeve privatizacije poput Luke Beograd, C marketa, Večernjih novosti, Mobtela, Jugoremedije, agencije „Putnik“, Knjaza Miloša, Veterinarskog zavoda, Azotare Pančevo, Šinvoza, osnivanju Nacionalne štedionice, prepakivaju šećera zbog koji je Srbija izgubila preferencijalni status pri izvozu u zemlje EU… Na žalost, nijedan od izveštaja i krivičnih prijava Saveta nije dobio sudski epilog.
I pored toga Baraćeva je nastavila da vodi don-kihotovsku borbu protiv korupcije, ali i onih koji su Savet osnovali.
„Protekla predizborna kampanja je pokazala da u Srbiji i dalje nema uslova za borbu protiv korupcije, i da ih neće ni biti sve dok se slučajevi krupne korupcije budu zloupotrebljavali za predizborne prozivke. U protekla dva meseca političke stranke u Srbiji su pokazale da nisu državotvorne, da nemaju kapacitet za izgradnju demokratskog društva jer unutar sebe nisu demokratske. Uprkos svim svojim političkim programima, platformama i koalicionim sporazumima, one slede samo dva načela – dolazak na vlast po svaku cenu i korišćenje vlasti da se zadrže postojeće pozicije nekontrolisane moći.“
Beta, 11. 5. 2008. godine
„U Srbiji nema prave borbe protiv korupcije jer za to još ne postoje uslovi i jer je ‘korupcija posledica loših institucija’. Borba protiv korupcije treba da bude redovan posao državnih organa i pitanje je zašto je njima i dalje potrebno političko ohrabrenje za rad, što je nedozvoljeno i što je u stvari politički pritisak.“
Beta, 7. 10. 2008. godine
„Osam godina smo uludo gubili vreme u stvaranju institucija i donošenju dobrih zakona jer se uvek nagodbama političkih stranaka svaki od njih ustvari onesposobi i svaka institucija unapred osudi na loše delovanje…To doprinosi da i sami građani najzad shvataju da je korupcija najveći problem Srbije. S druge strane tolika korupcija je osnovni razlog zašto nema ekonomskog oporavka, zašto nema grinfild investcija, zašto nema boljeg i kvalitetnijeg ostvarivanja prava građanina pred institucijama ove države.“
Dnevnik, 3. 1. 2009. godine
„Kažu kako se ne treba boriti protiv korupcije dok traje tranzicija dok oni preko svojih konsultanskih kuća ne uzmu ogroman novac, pa ćemo posle o tome… Sve je meni to jasno…To su istraživanja fenomena korupcije i vi morate u fenomenu da istražite tačne veze. Zamislite kako bi bilo dobro da sad imamo Vladu koja želi da se bori protiv korupcije. Da iskreno želi!“
emisija Raspakivanje, RTS, 21. 10. 2010. godine
„Mislim da će oni i iz toga uočiti da ova zemlja ima problem sa stranim investicijama zato što su mnogi strani investitori morali da odustanu zbog naših tajkuna jer već se zna kako oni utiču. Strani su morali da odustanu jer su domaći tajkuni napravili monopole.“
B92, 26. 1. 2011. godine
„Priče o borbi protiv korupcije u Srbiji nisu istinite. Suština problema je sprega partija, tajkuna i kriminala, koja je ne samo opstala iz devedesetih godina prošlog veka već je i ojačana. U Srbiji se ne zna ko finansira stranke, kako se budžetski novac troši, koliko se država zadužuje i šta se dešava u javnim preduzećima. O korupciji bi se pričalo kao o drugačijem fenomenu da se rešilo nekoliko važnih pitanja, poput raspuštanja tajnih službi, otvaranja svih tajnih dosijea, lustracije i donošenja dobrih zakona.“
B92, 13. 12. 2011. godine
Bukvalno do poslednjih dana života Verica Barać je nastavila skreće pažnju na potencijalne slučajeve korupcije, pa je tako 9. marta izjavila kako je „Elektroprivreda Srbije prošle godine izdvojila 200 miliona dinara za promocije i medijske kampanje i ocenila da taj primer pokazuje da EPS troši velika sredstva za namene koje nisu ekonomski opravdane, što upućuje na moguću korupciju.“ (Fonet, 9. 3. 2012. godine)
Dosledno.
