Krajem marta javni poziv za strateškog partnera za RTB Bor
Ministar rudarstva i energetike o streteškom partneru za RTB Bor (Tanjug, 30.12.2017.)
9. 3. 2018.
Akter: Aleksandar Antić
“Mi sa tim kompanijama koje su iz Kine, Rusije, Kanade i drugih delova sveta razgovaramo o budućnosti RTB-a. Sve to radimo u cilju da bi napravili najbolji mogući model za definisanje strateškog partnera i ja očekujem da ćemo mi to vrlo brzo okončati i da ćemo krajem marta imati javni poziv za izbor strateškog partnera.“
Pred sam kraj 2017. godine ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić najavio je da će država do kraja marta raspisati javni poziv za izbor strateškog partnera za RTB Bor. To je, uostalom, bila i obaveza koju je država preuzela sporazumom sa MMF-om. U osmoj i poslednjoj reviziji ovog sporazuma (upravo iz decembra 2017) piše da su “povoljne međunarodne cene poboljšale likvidnost kompanije i da kompanija redovno izmiruje račune za struju“:
“Razgovori sa potencijalnim investitorima se nastavljaju. Vlasti su navele da planiraju da donesu odluku o tome kako dalje do kraja marta 2018“, navodi se u ovom izveštaju.
U Memorandumu o ekonomskim i fiskalnim politikama (koji je deo Pisma o namerama upućenog Kristin Lagard, direktorki MMF-a, a kojeg su potpisali Ana Brnabić, Jorgovanka Tabaković i Dušan Vujović), eksplicitno se navodi šta je Srbija preduzela:
“Pokrenuli smo poziv za privatizacionog savetnika za RTB Bor i razgovori sa potencijalnim investitori su u toku, uključujući i rešavanje ekoloških rizika. Očekujemo da do kraja marta 2018. pokrenemo tender za privatizaciju ili strateško partnerstvo. U 2017. godini kompanija je ispunjavala sve obaveze, uključujući one za poreze, zarade i električnu energiju, u skladu sa UPPR.“
Dakle, ovo nije bilo samo jedno od obećanja domaćih političara, već i međunarodna obaveza prema MMF-u.
Međutim, u utorak, 6. marta, ministar Antić je na Biznis forumu na Kopaoniku izjavio da će tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor biti objavljen “u maju ili junu“.
Zbog toga ministar Antić dobija ocenu “neispunjeno obećanje“.
Zanimljivo je da je i Ana Brnabić, čiji potpis stoji na gorepomenutom Pismu o namerama, krajem februara izjavila da “postupak privatizacije RTB Bor teče po utvrđenoj dinamici, a ishod privatizacije biće objavljen u prvoj polovini ove godine“, kao i da se “realizacija i zatvaranje transakcije očekuje do kraja godine“.
Kako je “Politika“ nedavno pisala, iz RTB Bora su stigle informacije da je ova kompanija 2017. završila sa neto dobiti od 42,3 miliona dolara, a očekivanja Ane Brnabić za 2018. jesu da dobit bude za 15 odsto veća od brojke u 2017. Zvanični finansijski izveštaj za RTB Bor za 2017. godinu trebalo bi da bude objavljen sredinom 2018.
Neto dobit RTB Bor (Izvor: APR) – kliknuti za uvećanje
Međutim, treba se setiti i reči direktora RTB-a Bor Blagoja Spaskovskog iz avgusta 2016. godine, kada je izjavio da je u prvoj polovini te godine dobit kompanije bila 6,5 miliona dolara. Nakon toga je RTB Bor – uprkos tome što je cena bakra ostala na sličnom nivou tokom cele godine – na kraju 2016. zabeležio gubitak od 42,5 miliona evra.
Te 2016. RTB Bor je ušao u Unapred pripremljeni plan restrukturiranja (UPPR), kojim je kompaniji oprošteno oko milijardu evra dugova, a ostatak duga podeljen na osam godina, sa jednom godinom grejs perioda: ta godina pauze istekla je krajem 2017. godine.
Spoljne okolnosti deluju u korist RTB-a Bor: u planu poslovanja za 2017. godinu predviđalo se da će cena bakra tokom prethodne godine biti 5.000 dolara po toni. No, bila je znatno više od toga – iznad 5.700 dolara po toni u proseku, pa je moguće da je RTB Bor zbilja pozitivno poslovao, čak i bez državne pomoći (koju, po UPPR, više ne sme da prima).
Cena tone bakra u dolarima (Izvor: Statista) – kliknuti za uvećanje
Sa druge strane, ako pogledamo par godina unazad, cena bakra kao da nije imala mnogo uticaja na poslovanje kompanije: jeste, svi su se žalili na cenu tokom 2016. godine – od tadašnjeg premijera Vučića, pa nadalje: prosečna cena bakra je iznosila nešto ispod 4.900 dolara za tonu, a RTB Bor je zabeležio neto gubitak od 42,5 miliona evra i gubitak iz poslovanja od 24,5 miliona evra.
Međutim, 2015. je cena bakra bila slična onoj iz 2017. godine (oko 5.500 dolara za tonu), a RTB Bor je zabeležio neto gubitak od 113,3 miliona evra i gubitak iz poslovanja od 34,5 miliona evra.
Početkom 2018. cena bakra je otišla iznad 7.200 dolara za tonu, i od tada uglavnom oscilira između 6.900 i 7.100 dolara. Međutim, prosečna cena bakra u 2013. bila je iznad 7.300 dolara za tonu, a kompanija je zabeležila svega 5,4 miliona evra dobiti iz poslovanja i samo 800 hiljada evra neto dobiti.
Godinu dana kasnije, u 2014, kada je prosečna cena bila daleko iznad one iz 2017. i iznosila blizu 6.900 dolara po toni, kompanija je imala oko 20 hiljada evra poslovne dobiti i neto gubitak od 113,4 miliona evra.
Dobit iz poslovanja RTB Bor (Izvor: APR) – kliknuti za uvećanje
Osim što nije ispunjeno obećanje o strateškom partneru, nisu ispunjena ni brojna obećanja o smeni aktuelnog menadžmenta. Jer, ono što je konstanta RTB-a Bor za poslednjih 10 godina jeste direktor kompanije Blagoje Spaskovski.
Uprkos jasno navedenoj stavci u UPPR (“Ovim planom se predviđa uvođenje profesionalnog menadžmenta na čelo novoosnovanog društva. Nabavka (tender) za odabir kompanije koja će pružati ove usluge će biti raspisan u drugoj polovini 2016. godine, u skladu sa internim aktima i procedurama Društva“), uprkos obavezi iz jednog od ranijeg memoranduma sa MMF-om, gde su predstavnici države potpisali da je država “pokrenula kadrovske promene” u RTB-u Bor, uprkos analizi konsultantske kuće Mekinsi koja je ustanovila da je za loše stanje kompanije krivo (i) loše rukovođenje njome, uprkos uprkos silnim aferama, optužbama i najavama smene, Spaskovski i dalje opstaje na mestu direktora.
Ostaje da vidimo hoće li budući strateški partner zadržati ovu već deceniju dugu tradiciju – da sve može da se promeni, osim direktora RTB Bor. Uostalom, to uopšte nije lak zadatak, što je još 2010. izjavio tada opozicionar Vučić:
„Spaskovski je direktor RTB Bor, i čovek koji drži ceo Bor. Smešno je da je Demokratska stranka, da je režim dozvolio stranci G17plus da se on kandiduje na izborima budući da je direktor firme u kojoj radi više od 6000. Ceo grad zavisi od njega, ceo grad zavisi od RTB-a. Ako on kaže ‘morate da glasate na takav način’, svi glasaju jer hoće da zadrže posao. Moraju da glasaju za čoveka od koga zavise, jer im on daje platu. Država mu je obezbedila sve moguće privilegije i da vodi ovakvu kampanju. Zloupotrebili su i državne pare i glasove ljudi na nedavno održanim izborima. Ali to nikome ne možete da objasnite. Kome god ispričam tu priču kažu ‘pusti sad to’, i na tome ostane.”
Naslovna fotografija: Fonet/Ministarstvo rudarstva i energetike
