Kvalitet života u inostranstvu nije veći nego u Srbiji
Sajt “How to Germany”, koji piše o životu i radu u Nemačkoj, navodi da medicinska profesija u Nemačkoj ima “visoke početne plate”, i da su “lekari tokom svoje karijere dobro plaćeni”.
Kako objašnjavaju, prosečna bruto plata lekara varira između 65.000 evra godišnje za pomoćnog lekara, do 80.000 evra za specijalistu. Glavni lekari na vrhuncu karijere zarađuju najviše – u proseku oko 278.000 evra godišnje.
S druge strane, kao što smo nedavno objasnili u oceni izjave ministra Lončara o platama medicinara, maksimalan “bruto dva” iznos (ukupan trošak poslodavca na zaradu zaposlenog) plate lekara specijaliste u Kliničkom centru Srbije kreće se oko 150.000 dinara, odnosno 1.275 evra.
Kakav je kvalitet života u Nemačkoj?
Sajt “Numbeo”, čija je statistika citirana u analizama magazina “The Economist”,”New York Times”, “Financial Times” i mnogih drugih i na kojem se, kako navode, nalazi najveća svetska baza podataka koje su korisnici uneli o gradovima i zemljama širom sveta, definiše indeks kvaliteta života na sledeći način:
“Indeks kvaliteta života (veći je bolji) je procena ukupnog kvaliteta života pomoću empirijske formule koja uzima u obzir indeks kupovne moći (veći je bolji), indeks zagađenja (niži je bolji), odnos cene nekretnina i prihoda (niži je bolji), indeks troškova života (niži je bolji), indeks sigurnosti (veći je bolji), indeks zdravstvene zaštite (veći je bolji), indeks vremena provedenog u saobraćaju na putu do posla (manji je bolji) i klimatski indeks (veći je bolji).”
Budući da se, prema procenama Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kada je reč o Evropskoj uniji, najveći broj naših državljana preselio u Nemačku (450.000), Austriju (300.000) i Švajcarsku (200.000), iskoristili smo indekse ovih zemalja za uporednu analizu sa Srbijom.
Naime, Srbija na “Numbeovoj” listi indeksa kvaliteta života zauzima 52. mesto. Nemačka se nalazi na devetom, Austrija na šestom, a Švajcarska na drugom mestu.
Budući da je ministar za rad u svom izlaganju govorio o troškovima (ceni) života, kupovnoj moći i priuštivosti kupovine nekretnina, izdvojili smo upravo ove indikatore za uporednu analizu sa Srbijom.
Srbija se na listi indeksa kupovne moći nalazi tek na 60. mestu. Nemačka je na 23, Austrija na 17, a Švajcarska na prvom.
Indeks troškova života “Numbeo” definiše kao relativan pokazatelj cena robe široke potrošnje, uključujući namirnice, restorane, prevoz i komunalije, kao i troškove stanarine ili hipoteke.
Ovaj indeks jeste znatno niži u Srbiji, nego u ostale tri zemlje, te se ona našla na 64. mestu.
Međutim, iako su troškovi života u Srbiji, na osnovu indikatora koje koristi “Numbeo”, niži u odnosu na one u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, iz navedenih podataka vidi se da je kupovna moć u Srbiji na daleko nižem nivou.
Na listi indeksa zdravstvene zaštite, koji predstavlja procenu ukupnog kvaliteta zdravstvenog sistema, zdravstvenih radnika, opreme, osoblja, lekara, troškova i tako dalje, Srbija se nalazi tek na 74. mestu. Nemačka je na 17, Austrija na sedmom, a Švajcarska na 22.
Kada je reč o indeksu koji na osnovu cene života i nivoa prihoda meri pristupačnost kupovine nekretnina (niži je bolji), i tu je Srbija u daleko lošijoj poziciji. Nalazi se na 13. mestu, dok je Nemačka na 55, Austrija na 45, a Švajcarska na 62. mestu.
Da zaključimo, prosečna bruto zarada u Nemačkoj je gotovo šest puta veća nego u Srbiji. Na listi indeksa kvaliteta života, kojim se mere kupovna moć, troškovi života, zdravstvena zaštita i odnos cena nekretnina i prihoda, Nemačka se nalazi na 9, a Srbija na 52. mestu. Iako su ukupni troškovi života u Srbiji niži nego u Nemačkoj, indeks kupovne moći Nemačke mnogo je veći u odnosu na onaj u Srbiji.
Zato ministar Đorđević za izjavu da u inostranstvu, misleći pre svega na Nemačku, “kvalitet života nije nešto veći”, od Istinomera dobija ocenu “neistina”.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa