Maja ispunjava uslove da se bavi jonizujućim zračenjem
U četvrtak 8. juna Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Skupštine Srbije
odobrio je Maji Gojković da – uz dosadašnju funkciju predsednice parlamenta – obavlja
i funkciju predsednice Upravnog obora Agencije za zaštitu od jonizujućeg
zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. To je izazvalo energična reagovanja opozicionih
poslanika na odboru, pa su se mogle čuti razne ocene i kvalifikacije – od toga
da je reč o „sukobu sa zdravim razumom“, do ocene da je Maja Gojković „apsolutni
diletant“ za posao koji treba da obavlja, uz zaključak da bi njeno postavljanje
na tu funkciju bilo nezakonito.
No, ove tvrdnje je osporio predsednik Administrativnog
odbora i šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini, Aleksandar Martinović, rekavši
da „Maja Gojković ispunjava apsolutno sve zakonom propisane uslove da bude
predsednik Upravnog odbora“, jer za tu funkciju nisu potrebna znanja iz
nuklearne fizike, nego iz menadžmenta.
Kasnije ćemo videti šta kaže zakon o potrebnim sposobnostima
i stručnosti za predsednika upravnog odbora jedne javne agencije, ali ovde moramo istaći jednu
drugu stvar. Naime, Vlada je apsolutno
nezakonito postavila Maju Gojković za predsednicu UO Agencije za zaštitu od
jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.
Jer, šta? Član 20 Zakona o javnim agencijama govori o predsedniku upravnog odbora, i kaže: „Upravni odbor ima predsednika, koga imenuje
osnivač među članovima upravnog odbora koje je imenovao.“
Dakle, osnivač – a to je Vlada Srbije – imenuje predsednika
neke agencije tako što odabere jednog od
članova upravnog odbora te agencije i stavi ga za predsednika. S tim u
skladu, predsednik upravnog odbora neke agencije – prema Zakonu o javnim
agencijama – ne može da „upadne“ sa ulice (ili iz Narodne skupštine), već
prethodno mora biti član tog upravnog odbora.
Maja Gojković to nije bila. No, svejedno, Vlada Srbije ju je
na sednici od 29. maja, rešenjem broj 119-4954/2017, imenovala za predsednika
UO Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.
Na istoj sednici vlade – istim rešenjem – razrešen je dotadašnji predsednik UO dr
Vladimir Udovičić, a potom je, novim
rešenjem, imenovan za člana UO Agencije. U prevodu, dr Udovičić – inače
viši naučni saradnik Instituta za fiziku (uža naučna oblast Radijaciona fizika)
– je „maknut“ sa mesta predsednika UO na mesto običnog člana UO, da bi se, iz
nekog razloga, otvorilo mesto za Maju Gojković na mestu predsednika.
Možda bi se moglo spekulisati da je Vlada odlučila da Maju –
nezakonito – pogura u preskakanju ovih neophodnih stepenica i progura je na mesto
predsednika UO i bez prethodnog članstva u UO, zbog načina na koji se ti
članovi biraju.
U Odluci o osnivanju Agencije – gde takođe stoji da „predsednika Upravnog odbora imenuje Vlada
iz reda članova Upravnog odbora“ – piše
da Vlada imenuje preostale članove UO tako što joj jednog člana predlaže
ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja, jednog ministarstvo
nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom, jednog
ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, jednog organ nadležan za nacionalnu
bezbednost i na kraju, jedan član UO se postavlja iz reda zaposlenih u
Agenciji.
Drugim rečima, koje bi to ministarstvo i koji bi to organ
pri zdravoj pameti predložio Maju Gojković da bude član Upravnog odbora Agencije
za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost? A ako se ovo pokuša
opravdati političkim razlozima, javlja se i dodatno pitanje: zašto? Zarad par
desetina hiljada dinara koliko mesečno prima predsednik UO?
No, vratimo se Aleksandru Martinoviću i njegovom objašnjenju
da Maja Gojković „ispunjava apsolutno sve zakonom propisane uslove“ za ovo
imenovanje. Martinović, u suštini, tvrdi da se za posao predsednika upravnog odbora
ne traži stručnost, već organizatorske sposobnosti.
Član 16 Zakona o javnim agencijama definiše ko može biti
imenovan u upravni odbor neke agencije, pa između ostalog kaže da to lice mora da bude i „stručnjak u jednoj ili više oblasti iz delokruga javne
agencije“.
A šta je delokrug, odnosno, šta radi Agencija za zaštitu od
jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije? To nalazimo u Zakonu o zaštiti od
jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, gde se u članu 6 („Poslovi
Agencije“) navodi da je Agencija, između ostalog, nadležna i da izdaje i
oduzima dozvole za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala, da prati obim i
promenu nivoa radioaktivnosti i ocenjuje njen uticaj na stanovništvo i životnu sredinu,
vodi centralnu evidenciju o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom
otpadu, izdaje sertifikate odgovornim licima za zaštitu od jonizujućih zračenja,
priprema predlog Plana za delovanje u slučaju akcidenta…
Dakle, većina poslova Agencije, koji su definisani u 25
tačaka člana 6 Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj
sigurnosti, jesu potpuno i apsolutno uskostručni. Zlobnici bi možda mogli da se
uhvate za poslednju, 25. tačku, koja kaže da je Agencija nadležna da „obavlja i
druge poslove utvrđene zakonom“, i da kažu: eto ga! Pa za to je Maja Gojković
stručnjak…
No, ima još. Prema Statutu Agencije, Upravni odbor, osim
nekih administrativnih obaveza (donosi Statut, poslovnik o radu UO, finansijski
plan…), ima – opet – više stručnih poslova koje obavlja, poput donošenja
različitih programa (o sistematskom ispitivanju radioaktivnosti u životnoj
sredini, za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica
i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućeg zračenja), kao i predloga programa
(za radijacionu sigurnost i bezbednost, za nuklearnu sigurnost i bezbednost, za
upravljanje radioaktivnim otpadom).
Zlobnici bi ponovo rekli da će stručnost Maje Gojković, diplomiranog pravnika
i advokata iz Novog Sada, nesporno biti od ključnog značaja i za obavljanje ovih poslova u
Upravnom odboru. No, Statutom su predviđeni i poslovi Predsednika UO Agencije.
Prema Statutu (član 18), Predsednik Upravnog odbora Agencije:
1) saziva sednice Upravnog odbora i predsedava tim sednicama;
2) predlaže dnevni red za sednice Upravnog odbora;
3) pokreće raspravu o određenim pitanjima iz delokruga Upravnog odbora;
4) potpisuje akta koja donosi Upravni odbor;
5) stara se o primeni Statuta i drugih opštih akata Agencije;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa statutom i drugim opštim aktima Agencije.
Ako bismo se upustili u nagađanje, mogli bismo da pretpostavimo da će Maja Gojković znati da obavlja dva od ovih šest zaduženja,
koja su ista kao i u Narodnoj skupštini – sazivanje i predsedavanje sednicama – a uspešno će obavljati
i četvrtu tačku, potpisivanja akta koje joj poturi Upravni odbor. No, o čemu će
to Maja Gojković da pokreće raspravu, šta će da stavlja na dnevni red, i kako
će da se stara o primeni Statuta – da ne pominjemo pitanje kada će to da radi –
to bog sveti zna.
Prema tome, ne samo da Maja Gojković ne ispunjava „apsolutno
sve zakonom propisane uslove“ za ovo imenovanje, već je i samo njeno imenovanje
apsolutno protivzakonito. Stoga Aleksandru Martinoviću dajemo ocenu „neistina“.
(Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa)
