Premijer Srbije je hvaleći vladine mere štednje rekao da su one donele rezultate i da se budžetski deficit smanjuje. On je prognozirao da će manjak u republičkoj kasi do kraja godine biti 2,87 odsto u odnosu na BDP, naglašavajući da mali broj zemalja u Evropi i EU ima tako nizak deficit.
Ovo premijerovo predviđanje deficita je dosta optimistično jer je pre par meseci u pismu MMF-u naveo da će deficit biti 3,5 odsto BDP-a. Isto predviđanje manjka u državnoj kasi od 3,5 odsto BDP-a ima i
Fiskalni savet. Ali kada se i to, smelo, predviđanje deficita od 2,87 odsto BDP-a, uporedi sa deficitima, trenutnim i procenjenim, u zemljama “Evrope i EU” vidi se da veliki broj zemalja, ipak, ima manji deficit.
Po podacima
Eurostata u prvom kvartalu 2015. godine mnoge zemlje u Evropi su imale bolje rezultate od očekivanog manjka u srpskom budžetu od 2,87 odsto BDP-a. Rumunija, Letonija, Bugarska, Poljska, Nemčaka su čak imale suficit. A bolji rezultat od premijerove procene su u prom kvartalu ove godine imale i Holandija, Kipar, Luksemburg, Ujedinjeno Kraljevstvo, Češka, Finska, Švedska, Danska, Mađarska, Slovačka i Španija.
Budžetski deficiti evropskih zemalja u odnosu na BDP / Izvor: Eurostat
Kada se uzmu u obzir predviđanja defitica za 2015. godinu koje je uradio MMF vidi se da su ispred Srbije mnoge zemlje koje imaju manje deficite budžeta, čak i ako uspemo u nameri da manjak spustimo na 2,87 odsto BDP-a. Naime, veće procenjene deficite od Srbije zaista imaju Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Slovenija, Makedonija i Bugarska. Međutim, Poljska, Mađarska, Slovačka, BiH, Rumunija, Češka, Letonija, Litvanija i Estonija imaju manje deficite.
Prognoza budžetskih deficita u odnosu na BDP / Izvor: MMF
Tim Istinomera je i ovog puta ostao uskraćen za odgovore iz kabineta predsednika Vlade Srbije, a pitali smo na osnovu kojih podataka je Premijer tvrdio da samo mali broj zemalja u Evropi i EU ima niži deficit od Srbije.
Imajući u vidu podatke Eurostata o deficitima u prvom kvartalu ove godine kao i MMF-ove procene deficita budžeta u ovoj godini, izjavu Aleksandra Vučića, da mali broj zemalja u Evropi i EU ima “tako nizak deficit” (2,87 odsto BDP-a), kao što će biti naš, ocenjujemo kao neistinu.
Kako za Istinomer objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu evropske zemlje su uspele da se izbore sa deficitom svojih budžeta i da ih dovedu na podnošljiv nivo.
“Od početka krize 2008. godine evropske zemlje su imale problema sa deficitom budžeta. Ali posle par godine počele su da sprovode mere štednje tako da su prošlu godinu mnoge zemlje završile sa deficitom budžeta koji je bio ispod nivoa tri odsto, kako je propisano Sporazumom iz Mastrihta. Problem imaju samo mediteranske zemlje Grčka, Španija, Italija koje imaju veliki javni dug”, kaže Savić.
On smatra da su uštede u srpskom budžetu dobar rezultat ali naglašava da te rezultate ne smemo preuveličavati.
“Taj smanjeni deficit ne znači da je Srbija izašla iz krize i da ćemo mi živeti bolje, bez obzira na to kako to vlast predstavlja. Samo sa podizanjem proizvodnje možemo da očekujemo realnu osnovu i za povećanje plata i za bolji standard”, rekao je Savić.
Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka kaže za Istinomer da je još rano da se daju prognoze deficita.
“Potpuno je bilo očekivano smanjenje deficita kada su smanjene penzije i plate u javnom sektoru. Pitanje je samo koliko je to održivo. Sem toga, ako poredimo učešće deficita u BDP moramo da naglasimo da još uvek ne znamo sa sigurnošću koliki će BDP da bude, bez obzira na procene međunarodnih institucija. Najveća pretnja je poljoprivreda. Jer ako se produže suše još neko vreme biće napravljena šteta u poljoprivredi koja će onda dati lošiji rezultat od očekivanog i to će uticati na sam privredni rast”, navodi Kovačević.
