Među tražiocima informacija od javnog značaja najmanje je građana

Poslanici Narodne skupštine razmatrali su, nakon pet godina pauze, protekle nedelje u plenumu izveštaje nezavisnih institucija. Rasprava se, međutim, svela na kritiku bivšeg Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, ali i medija i nevladinih organizacija koje koriste ustavom zagarantovano pravo da zatraže i dobiju informacije od institucija i javnih preduzeća.   

U kritikama i optužbama na račun bivšeg poverenika, medija i NVO posebno se istakao član glavnog odbora šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović. 

Osim ostalih optužbi, Martinović je izjavio da zahtevi za informacijama od javnog značaja koje su mediji i organizacije slale Povereniku tokom protekle godine „jesu tendenciozni upiti koji idu na to da sruše bezbednosni sistem Republike Srbije“.

Šef poslaničke grupe naprednjaka rekao je još da je u protekloj 2018. godini bilo “najmanje građana kao tražioca informacija od javnog značaja”. 

„Evo, građani Srbije, ko je sve tražio informacije preko Rodoljuba Šabića”, ovim rečima je Martinović otpočeo svoj govor u kojem je, između ostalog, istakao da su “novinar KRIK-a, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, novinar N1, Radio Slobodna Evropa, novinar BIRN-a, novinar N1, novinar Istinomera, novinar Nedeljnika “Vreme”, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, novinar BIRN-a, novinar CINS-a, Transparentnost Srbija”, novinari i organizacije u čije ime su najčešće tražene informacije od Poverenika. 

No, da navodi Martinovića nisu ni blizu činjeničnog stanja, govore podaci iz zvaničnog izveštaja Poverenika za 2018. godinu, prema kojim je čak 66,94 odsto žalbi (2.660) podneseno od strane građana pojedinačno. Sa druge strane, nevladine organizacije i udruženja građana podneli su ukupno 509 žalbi odnosno 12,81 odsto, a novinari i predstavnici medija 458 žalbi, odnosno 11,3 odsto.  

Dakle, tokom protekle godine Povereniku su se u daleko najvećoj meri obraćali građani pojedinačno, što je potpuno suprotno od Martinovićeve tvrdnje “da je najmanje građana kao tražioca informacija od javnog značaja”, te stoga on za ovu izjavu dobija ocenu “kratke noge”. 

Značajan podatak iz godišnjeg izveštaja je svakako i taj da su žalbe građana u velikoj meri osnovane. 

Naime, od 3.974 žalbe koje je Poverenik rešio u 2018. godini, 3.444 žalbe ili 86,66 odsto su bile osnovane, što je gotovo isti procenat kao u 2017. godini (86,4 odsto). 

“Ovako visok procenat osnovanih žalbi građana najbolje ilustruje neadekvatan odnos organa vlasti prema ljudskim pravima”, ističe se u izveštaju Poverenika. 

Podaci iz zvaničnog izveštaja Poverenika, takođe, pokazuju da se u 2018. godini, na svakih 5,35 zahteva podnetih ministarstvima, tražilac žalio Povereniku zbog nedobijanja informacija. 

“Organi vlasti su najčešće odbijali zahteve s pozivom na tajnost informacija, a zatim i na zloupotrebu prava i na povredu privatnosti, pa i kada se zahtevane informacije odnose na državne ugovore, javne nabavke, troškove rada organa, investicije, preduzimanje službenih radnji, krivične postupke vođene protiv funkcionera i sl. Česti su odgovori organa da ne raspolažu zahtevanim informacijama, što je moguće proveriti jedino u postupku nadzora od strane Upravne inspekcije”, navodi se u izveštaju.

[proverime]

Iako su se nakon dugogodišnje pauze poslanici, konačno, bavili izveštajima nezavisnih institucija, propuštena je prilika da se objektivno sagleda da li su i kako građani imali pristup informacijama. Poslanici SNS-a, Pokreta socijalista i opozicionih radikala sveli su jučerašnju raspravu na kritiku ličnosti bivšeg Poverenika i degradiranje institucije. Prema podacima Otvorenog parlamenta, oko 507 minuta koliko je trajao prvi dan sednice, imenom je Rodoljub Šabić pomenut čak 235 puta.

Na Martinovićevo targetiranje novinara, novinarki i organizacija civilnog društva “da slanjem zahteva rade suprotno interesima naše zemlje”, reagovali su i prozvani mediji i NVO koji su u zajedničkom saopštenju zatražili da se prestane sa zloupotrebom institucija za obračun sa nezavisnim medijima i organizacijama civilnog društva.