Čini se da bi šef poslaničke grupe najveće vladajuće partije Aleksandar Martinović morao znati da je Ministarstvo privede u nekoliko navrata platilo kaznu zbog neobjavljivanja ugovora o upravljanju “Železarom Smederevo“ koji je u nekoliko navrata tražila Transparentnost Srbija. To bi morao da zna zato što kao narodni poslanik kontroliše i čita izveštaje o radu tog ministarstva.
Poslaniku Martinoviću poslužili bi i izveštaji Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje je takođe dužan da čita, a u kojima se godinama unazad ukazuje na propuste naših državnih organa kada je reč o objavljivanju dokumenata od javnog značaja.
Bez obzira da li je ove izveštaje čitao ili ne, nije jasno odakle hrabrosti da sa sa takvom lakoćom u Domu Narodne Skupštine Martinović govori o tome da je Srbija zemlja u kojoj se svaki važan i strateški ugovor nalazi na sajtu Vlade Srbije.
“Ne trebaju nama ljudi koji su do 2012. godine vodili Srbiju da nam kažu – objavite neki ugovor, ma mi to radimo i bez vas i svi su ugovori dostupni i za „Železaru“ i za „Beograd na vodi“ i za „Etihad“. I svaki budući ugovor od strateške važnosti za Republiku Srbiju biće objavljen na sajtu Vade Republike Srbije i nema ništa tajno, nema ništa što je suprotno interesima građana Srbije. Svi ti ugovori su omogućili ekonomski razvoj Srbije. (..) Samo bi ludak krio ugovore koji su doneli dobro građanima Srbije“, kazao je Martinović 9. novembra u skupštinskoj raspravi.
Međutim, istina je da su nekoliko godina unazad brojni ugovori potpisivani, ali nisu objavljivani javno bez velikog pritiska javnosti. Takvi slučajevi bili su i kada je reč o prodaji naše aviokompanije
Etihadu kao i o ugovoru o
Beogradu na vodi.
Danas, javnost ne može da pročita, između ostalog, šta piše u Opštem ugovoru za rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta jer sadrži
“službene i poslovne tajne“ zbog čega Istinomer nije dobio na uvid kopiju ovog dokumenta. Istinomer pokušava već dva meseca da dobije kopiju ovog opšteg ugovora koji je potpisan prošle godine u Kini zato što je osnova za komercijalne pregovore. Do dans nismo uspeli u tome.
Koliko smo platili HPK Inženjeringu, slovačkoj kompaniji, da upravlja Železarom Smederevo, kolike su nam dugove ostavili profesionalni menadžeri i da li je novac koji su zaradili dobra investicija srpskih poreskih obveznika, javnost ne može da zna jer je
ugovor o upravljanju Železarom Smederevo, kao što smo rekli na početku teksta, tajan.
Kako je ranije pisao i Peščanik, od juna ove godine, pregovaračke pozicije i podaci iz pristupnih pregovora po pravilu označavaju se novom oznakom „službeno“. To je omogućeno
Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave i
Zaključkom Vlade.
Dakle, građani Srbije ne mogu da vide nekoliko ključnih i strateških dokumenata na koja imaju prava prema ključnim zakonima ove zemlje. I nije stvar političke volje da li će neki ugovor biti objavljen ili ne, to je obaveza državnih organa. Hvaliti se da država poštuje zakon zato što retroaktivno objavljuje ugovore u najmanju ruku je neukusno. A tvrditi da država objavljuje sve što potpisuje je, dokazali smo u tekstu, neistina.