Mi sad imamo muku da nađemo školu bez kompjutera
Ministar prosvete Šarčević o kupovini nove računarske opreme za škole (Tanjug, 4. 8. 2017. godine)
„Nećete verovati čak, mi sad imamo muku da nađemo ko je neopremljen. U suštini, sad više tražimo ko je slabije opremljen, ko ima zastarele računare, ko ima mrežne iz perioda 2009. Tako da imamo potrebu da sada dajemo nove mašine. Idemo da radimo mrežni sistem koji će omogućiti da deca koriste svoj alat, svoje tablete. Na to su evropske zemlje potrošile mnogo para iz evropskih fondova.“
https://www.istinomer.rs/izjava/mi-sad-imamo-muku-da-nadjemo-skolu-bez-kompjutera/
2017-08-11
1
5
0
Neistina
Istinomer
2017-08-04
Mladen Šarčević
Mladen Šarčević
Ministar prosvete Mladen Šarčević potpisao je protokol sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem kojim je predviđeno da u narednih 30 meseci sve škole dobiju brzi internet.
Ocenjujući stepen opremljenosti srpskih škola računarima, ministar je kazao da je njegovo ministarstvo, u stvari, na „slatkim mukama“ da nađe školu koja je neopremljena računarskom opremom.
Nažalost, zvanična statistika ne podržava u potpunosti ministrov optimizam u vezi sa stepenom kompjuterizacije osnovnih škola, jer svaka peta škola ili skoro 20 odsto uopšte nema računar. Zato ministru Šarčeviću ocena „neistina“.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji su dostavljeni Istinomeru, od 3385 osnovnih škola (1.130 su matične škole, a 2.255 su izdvojena odeljenja matičnih škola) računare ima 2.778 škola ili 82 odsto. U ovim školama registrovano je oko 41.000 računara, od čega 34.000 za potrebe nastave, a ostatak za administraciju. Od računara koji se koristi za nastavu, 83 odsto ima pristup internetu. Računare u nastavi koristi oko 29.000 nastavnika od 53.000 nastavnog osoblja u osnovnim školama (ukupan broj nastavnog osoblja preuzet iz Statističkog godišnjaka R. Srbije – obrazovanje 2016.)
Računari u osnovnim školama / RZZS
Kad je reč o srednjim školama, od 506 njih, gotovo sve – njih 500 – opremljeno je sa 29.000 kompjutera (25.000 u nastavi, od čega 21.000 sa pristupom internetu).
Računari u srednjim školama / RZZS
Zanimljivo je da na istom događaju, ministar prosvete kaže i da „imamo veliki stepen opremljenosti škola“, šta se u stvari uklapa u zvanične podatke na koju se Istinomer pozvao.
Zato nije jasno čemu potreba da se preuveličava stanje u domaćem školstvu, pogotovu što je ministar Šarčević skoro preuzeo resor i nema razloga (još uvek) da se pravda javnosti zbog činjenice da sva deca nemaju pristup računaru tokom nastave. On čak i kaže da je tokom leta obezbeđeno dosta donacija, da je veliki broj računara kupljen parama iz budžeta, kao i da će tokom jeseni uz pomoć kredita biti nabavljeno 4.600 računara. Ne možemo da zaključimo ništa drugo nego da je reč o još jednom propagandnom ulepšavanju stvarnosti koje je zaokruženo medijskim izveštajem državne agenije Tanjug za taj dan (ugašena, ali i dalje radi, prim.aut) da “su sve škole u Srbiji opremljene računarima, i da skoro sve imaju internet”.
Drugo pitanje koje se otvara jeste kvalitet i upotrebljivost računara kojima škole raspolažu. Na to je posredno Istinomeru skrenuo pažnju Goran Jovišić, profesor informatike iz Novog Sada i predsednik Udruženja profesora informatike Srbije iz Novog Sada. Naime, on je izrazio sumnju u podatke Zavoda za statistiku, tvrdeći da sve škole manje više imaju računare dok se problemi sa internetom zbog slabije infrastrukture mogu i dalje očekivati. Kako kaže, škole svake godine dobijaju razne statističke tabele koje treba da popune, između ostalog i o kompjuterima i IT opremi.
“U tabelama treba da napišemo broj i vrstu računara, štampača, skenera, vezu sa internetom i sl. Ovi podaci se uglavnom, u dogovoru sa direktorom, lažiraju. Uvek se piše manji ili baš minoran broj računara i druge opreme. Kod direktora uvek postoji nada da će to neko “odozgo“ pročitati i da će škola na osnovu toga dobiti nove kompjutere ili novac za nabavku istih. Drugo, kad se radi popis u školama na kraju kalendarske godine mnogi kompjuteri se popisuju, ali se knjigovodstveno ne vode, jer im je mala vrednost zbog toga što su stari”, navodi Jovišić.
On tvrdi i da je priča o neopremljenosti škola deo kampanje nastavnika tehničkog obrazovanja koji se protive uvođenju informatike kao obaveznog predmeta, jer bi tako izgubili čas.
Zbog Istinomerove metodologije koja podatke Zavoda za statistiku uzima kao merodavni izvor, ne možemo uzeti kao argument mišljenje ovog profesora, koji je, kao nastavnik infomatike, naravno zainteresovan da sve škole imaju kompjutere. Imamo rezervu, jer i on sam kaže da su računari stari zbog čega škole lažiraju liste nadajući se da će im neko kupiti opremu. Dakle, imaju školopocije, nemaju pristojnu opremu za rad, što se na kraju, ipak, svede na to da jedan deo škola nema kompjutere, kako to već navodi zvanična statistika.
