Milošević se ne pominje u presudi za ubistvo Stambolića
Počasni predsenik SPS i narodni poslanik o tome da li se Slobodan Milošević pominje u presudi za ubistvo Ivana Stambolića („Pressing“, N1, 27.03.2018. godine)
23. 4. 2018.
Akter: Milutin Mrkonjić
„Slobodan Milošević se ne pominje u presudi (za ubistvo Ivana Stambolića), nego u mišljenju tužioca.“
https://www.istinomer.rs/izjava/milosevic-se-ne-pominje-u-presudi-za-ubistvo-stambolica/
2018-04-23
0
5
0
Kratke noge
Istinomer
2018-03-27
Milutin Mrkonjić
Milutin Mrkonjić
Nakon što je 9. marta ove godine udruženje građana „Sloboda“ Skupštini grada Beograda podnelo zahtev da se Slobodanu Miloševiću podigne spomenik, te da se po njemu nazove neka ulica ili trg, ceo mart protekao je u raspravama u javnosti da li bivšem predsedniku Srbije i Savezne republike Jugoslavije treba podići spomenik (a i kako je uopšte moguće da se takvo pitanje postavlja 2018. godine).
U jednoj od ovih rasprava učestvovali su i Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije (vladajuća partija u Srbiji u periodu 1990-2000), i profesorka u penziji Srbijanka Turajlić, u emisiji „Pressing“ na televiziji N1, kod voditelja Jugoslava Ćosića.
Profesorka Turajlić se, između ostalog, upitala da li neko za vreme čije vlasti su ljudi ne samo ubijani, već su njihovi leševi potom razvoženi u hladnjačama stvarno zaslužuje spomenik, na šta je Mrkonjić odgovorio da je on bio u Los Anđelesu, „kad je bila ona buna velika, kad je ubijeno na hiljade crnaca, legalno“, da on (Mrkonjić) te hladnjače nije video, kao i da Milošević ni za šta od tih stvari nije odgovoran.
Iz optužnice protiv Slobodana Miloševića / Foto: Istinomer
A potom je razgovor prešao na ubistvo Ivana Stambolića. Prof. Turajlić je upitala Mrkonjića da li postoji Miloševićeva odgovornost za ubistvo Stambolića, na šta je Mrkonjić bio decidan:
„Nikakva. Kod Slobodana nikakva, apsolutno nikakva.“
U razgovor se umešao i voditelj Jugoslav Ćosić, upitavši Mrkonjića da li je pročitao presudu za ubistvo Ivana Stambolića. Dalji razgovor je tekao ovako:
Milutin Mrkonjić: Da, pa?
Ćosić: Za ubistvo Ivana Stambolića? Pa znate da se Slobodan Milošević pominje…
Mrkonjić: Gde se pominje?
Ćosić: Ako se ja ne varam, u presudi…
Mrkonjić: Ne.
Ćosić: Za ubistvo Stambolića? Nemojte molim vas, gospodine Mrkonjiću…
Mrkonjić: U mišljenju tužioca. Ne.
Ćosić: Ne, nego u presudi.
Mrkonjić: Pa sad me terate, mada opet ne volim da govorim imena ljudi.
Ćosić: A zašto se sad bavite drugim ljudima, ja vas pitam da li ste pročitali presudu?
Mrkonjić: Pa pročitao.
Ćosić: Da li znate, koliko se ja sećam…
Mrkonjić: Što je tužilac razmišljao, pa je…
Ćosić: Nije tužilac, nego u presudi, gospodine Mrkonjiću, tužilaštvo nema veze sa presudom. Presudu je doneo sud. Znači, presuda za ubistvo Ivana Stambolića. U toj presudi se kao nalogodavac, ako se ja ne varam, ako se varam izviniću se…
Mrkonjić: Varate se. Ja moram da kažem da se varate. Nemojte da se izvinjavate, ali se varate.
Istinomer je od advokata Nikole Barovića, zastupnika porodice Stambolić na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića, dobio optužnicu i presude za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi u junu 2000. godine i za ubistvo Ivana Stambolića u avgustu 2000. godine.
Prvostepena presuda Miloradu Ulemeku / Foto: Istinomer
U septembru 2003. godine zamenik specijalnog tužioca Veselin Mrdak podneo je Specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu optužnicu protiv desetorice okrivljenih, između ostalog i Slobodana Miloševića (kao drugookrivljenog – prvi na spisku bio je Milorad Ulemek „Legija“).
Slobodan Milošević je još u junu 2001. godine izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju gde je optužen za brojna krivična dela počinjena tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu (između ostalog, za genocid, saučesništvo u genocidu, deportacije, ubistva, progone na osnovu političke, rasne ili verske pripadnosti…). Milošević je umro u zatvorskoj ćeliji u Hagu u martu 2006. godine, pre donošenja bilo kakve presude.
Još jedan sa liste okrivljenih – general Nebojša Pavković – otišao je u Hag tokom suđenja za ubistvo Ivana Stambolića pod optužbom za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i pravila ratovanja. Pavković je pravosnažno osuđen u Hagu na 22 godine zatvora za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, progone i druga nehumana dela, a zbog toga što Milošević i Pavković nisu bili prisutni, proces je za njih dvojicu razdvojen.
Iz prvostepene presude / Foto: Istinomer
Prvostepena presuda preostalim optuženima za pokušaj ubistva Vuka Draškovića i ubistvo Ivana Stambolića doneta je 18. jula 2005. godine. Sud je osudio Milorada Ulemeka na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina (za zločinačko udruživanje, krivično delo ubistvo u pokušaju i krivično delo ubistvo).
Prema presudi, Ulemek je organizovao kriminalnu grupu koja je imala za cilj da po nalogu Slobodana Miloševića “vrši krivična dela ubistva” Miloševićevih političkih protivnika – Vuka Draškovića (preživeo atentat u Budvi u junu 2000) i Ivana Stambolića, koji je ubijen 25. avgusta 2000. godine.
Iz prvostepene presude Radomiru Markoviću / Foto: Istinomer
Drugostepenom presudom Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Vrhovnog suda Srbije u Beogradu iz juna 2006, preinačena je prvostepena presuda tako što je promenjena kvalifikacija krivičnih dela: krivična dela „ubistvo u pokušaju“ i „ubistvo“ iz prvostepene presude okvalifikovani su kao „teško ubistvo u pokušaju“ i „teško ubistvo“. Ulemeku je potvrđena kazna od 40 godina zatvora.
Na ovom linku može se naći cela drugostepena presuda (Кж. I OK 2/06), s napomenom da su identiteti optuženih i svedoka zaštićeni. No, Ulemek je optuženi „AA“, Radomir Marković je „DD“, Slobodan Milošević je „SS2“, itd. Kada se sve ove šifre „prevedu“, dobijaju se sledeći delovi drugostepene presude:
„…uloga Slobodana Miloševića kao nalogodavca za izvršenje predmetnih krivičnih dela, osim iz iskaza osumnjičenog Radomira Markovića (bivši načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a, osuđen na 15 godina zatvora, prim. Istinomer), proizilazi i iz odbrane osumnjičenog GG (Nenad Ilić, osuđen na 15 godina zatvora, prim. Istinomer) koji tvrdi da mu je optuženi Ulemek rekao da ih Slobodan Milošević časti helihopterom, iskaza svedoka saradnika ZZ da mu je optuženi Ulemek rekao da požure sa izvršenjem krivičnog dela na štetu oštećenog Ivana Stambolića, jer ga pritiskaju ovi sa vrha, na osnovu čega je zaključio da to mogu biti samo Slobodan Milošević i Radomir Marković, iskaza osumnjičenog ĐĐ (Milorad Bracanović, osuđen na dve godine zatvora) da mu je Ulemek rekao da je od „šefa“ dobio nalog da likvidira oštećenog Stambolića, (…) odbrane osumnjičenih i okrivljenih ŽŽ (Duška Maričića „Gumara“, 30 godina zatvora) i EE (Leonida Milivojevića, 30 godina) da iza izvršenja ovih zadataka stoji Državna bezbednost i najviši državni vrh, (…) te iskaza svedoka SS5, SS6 i SS7, koji iskazi kada se dovedu u međusobnu vezu potvrđuju navode osumnjičenog Radomira Markovića da je nalogodavac izvršenja ovih krivičnih dela bio baš Slobodan Milošević, a kako je to pravilno našao prvostepeni sud.„
Dakle, i drugostepenom presudom navodi se da je prvostepeni sud „pravilno utvrdio“ da je Slobodan Milošević izdao naloge za ubistvo Vuka Draškovića i Ivana Stambolića.
Napokon, u martu 2007. godine Vrhovni sud Srbije, kao sud trećeg stepena odbio je žalbu Milorada Ulemeka (i Branka Berčeka, osuđenog na 40 godina zato što je pucao i ranio Vuka Draškovića u Budvi u junu 2000. godine, i ubio Ivana Stambolića na Fruškoj gori 25. avgusta 2000. godine sa dva pucnja u potiljak) i potvrdio drugostepenu presudu.
Opis ubistva Ivana Stambolića iz prvostepene presude / Foto: Istinomer
U kratkoj izjavi za Istinomer, Milutin Mrkonjić je – suprotno onome što je rekao u emisiji „Pressing“ kod Jugoslava Ćosića – kazao da je Milošević „pominjan, ali nije osuđen“:
“Pa može da se pominje, i ja se pominjem možda, al’ to nema veze. Nije osuđen čovek, šta?“, upitao je Mrkonjić.
Na primedbu novinara Istinomera da je u emisiji rekao da se Milošević ne pominje u presudi nego da je to bilo samo „mišljenje tužioca“, Mrkonjić je rekao:
„Ja nisam ni čitao presudu, pravo da ti kažem. Da li je spomenut… pa šta ako je spomenut? Je l’ osuđen? Nije. To je suština. Izviniću se Ćosiću odma’. Evo sad ću da zovem i da se izvinim.“
Međutim, u emisiji nije bilo reči o tome da li je Milošević osuđen ili nije, već o tome da li treba da se diže spomenik čoveku koji je pravosnažnom presudom označen kao nalogodavac ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića. Mrkonjić je tvrdio da se Milošević uopšte ne pominje u presudi, što nije tačno, budući da je u presudi označen kao nalogodavac, pa zbog toga dobija ocenu „kratke noge„.
Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet
