Mogao bih malo i do Hrvatske
Kada je početkom 2012. govorio o saradnji u regionu, Nikolić je izjavio da mu ‘neće pasti kruna sa glave’ ako zatraži da poseti Hrvatsku i naglasio da se zalaže da Srbija i Hrvatska povuku međusobne tužbe pred sudom u Hagu.
‘Svakako bih tražio da se odustane, i jedni i drugi, šta je bilo bilo je, sekire zakopati, ašove izvaditi i krenuti sa njima da se radi’, naglasio je Nikolić i ocenio da je, za razliku od Hrvatske demokratske zajednice, posle izbora tamo sada druga opcija.
‘Sada je druga opcija, videćemo kako će se to odraziti na politički život i odnos prema Srbima. Može se desiti da zatražimo da posetimo i Hrvatsku, neće kruna da mi padne sa glave’, rekao je Nikolić i poručio da Srbija želi mirnu granicu sa Hrvatskom.“
Fonet, 3. 1. 2012. godine
Pre nekoliko godina, međutim, Nikolić je na istu temu pričao sasvim suprotno. Tako je pred drugi krug izbora 2008, na kojima je bio kandidat radikala za predsednika Srbije, kategorično poručivao da neće sarađivati sa hrvatskim zvaničnicima dok ne reše pitanje povratka proteranih Srba.
„Ima li državnika s kojima se nećete rukovati?
– Ima, ali to Srbija neće ni tražiti od mene. Ako se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije, s kim tamo da se rukujem? Kad bih to uradio, trebalo bi da budem smenjen. Neću ni sa hrvatskim predsednikom i premijerom, sve dok ne reše pitanje povratka proteranih Srba.
Ali, kako biste rešili taj problem ako ne razgovarate s hrvatskim zvaničnicima?
– Možemo da razgovaramo samo na jednu temu, a to je povratak Srba. Otvoreno bih im poručio: Sa vama ne mogu da sarađujem zato što stotine hiljada građana Srbije već dvanaest godina čekaju da im se omogući da se vrate u svoje kuće kao ljudi.“
Kurir, 31. 1. 2008. godine
Svakako da je pozitivno to što Nikolić više ne uslovljava saradnju sa zemljama regiona i što želi da izgladi odnose sa susednom Hrvatskom, ali Istinomer konstatuje nedoslednost u njegovim izjavama.
