Mural nije posao države

Na ćošak zgrade na Vračaru u Beogradu “sapleli” su se mnogi, a među poslednjima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O muralu Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici, na raskrsnici sa Ulicom Alekse Nenadovića, za medije su govorili i stanari zgrade, i čuvari zida, i aktivisti, i navijači, i ministri, i evroparlamentarci.

I Vučić se prošle sedmice na TV Hepi vratio na ovaj slučaj, uz komentar “hajde da vidimo kako se to desilo, o čemu je tu u stvari reč”.

“Obratite pažnju”, kazao je predsednik i onda odigrao pokaznu vežbu spina. Ovog puta na temu murala, u kojoj je podcrtana mreža drugih (“većih”) tema – od odnosa prema pravu i pravdu, odnosa prema građanima, prema prošlosti, odgovornosti, ratnim zločinima i zločincima, javno izgovorenoj reči, državi, do – u ovom kontekstu – onih “manjih” tema: komunalnog reda i postupanja Grada.

“Neko je rešio, ne da se obračuna sa Mladićevom slikom – ne obračunavaju se oni s Mladićem, nego s njegovom slikom”, nastavio je Vučić.

I potom se vratio na stare podele ovi/oni.

“Ovi su organizovali nešto gde su znali da će doći druga grupa ljudi. Znali su da će ta druga, grupa ljudi biti brojnija, znali su da je ta druga grupa fizički snažnija i znali su da će policija morati njih da štiti, te organizatore, od te snažnije i brojnije grupe ljudi”, izjavio je predsednik.

I onda “poentirao”:

“Time se država uplela, iako ni na koji način, ni u šta od svega toga, treba da bude upletena… Niti ga je pravila, niti ga je čuvala, niti bilo šta slično. Da se niko ne naljuti. To nije posao države. Država je čuvala Aidu Ćorović i njene sledbenike i istomišljenike od ljudi koji su bili brojniji i snažniji, a koji nisu hteli da se nešto naruši ili skloni što oni podržavaju ili što su možda i napravili.”

Naposletku, začudio se – “ako ste toliko protiv Mladića, što niste došli da uradite to tokom dana, u bilo koje doba, ne najavljujući nikom”.

“Nego ste želeli da izazovete sukobe. Zato što ste želeli, u trenutku kada Srbija treba da dobije pozitivne ocene od svih i u Evropskoj uniji dobila ih je već, kada treba da dobije mnoge druge pozitivne ocene, da kažete Srbija je ta koja štiti ratne zločince, kako vi govorite”, obrazložio je predsednik.

Da napomenemo, iz kabineta nismo dobili odgovore o ovoj argumentaciji.

Dobro, a šta se stvarno dogodilo?

Pre nekoliko meseci, jedan od stanara iz zgrade u Njegoševoj ulici 38 u Beogradu, video je petoricu momaka koji crtaju mural na fasadi, piše BBC.

„Sa sobom su vodili i dva vučjaka, delovali su zastrašujuće“, opisuje on, napominjući da je narednog dana prijavio to policiji koja je poslala patrolu; ostavio je i podatke, ali policajci koji su izašli na teren rekli su da „nisu ništa videli“. (Izvor: Danas, BBC, 10.11.2021.)

Stanari su pokušavali sami da ga uklone, a mural bi potom anonimne osobe vraćale u pređašnje stanje. I tako mesecima, u krug. Krajem septembra dobili su nalog od Komunalne milicije da moraju da uklone mural, a u slučaju da ne ispoštuju rok, to bi uradio Grad, ali o trošku stanara.

„Pokušavali smo da angažujemo firmu koja će to da prekreči, ali tim konkretnim slučajem niko nije hteo da se bavi, jer se brinu za bezbednost molera“, ispričala je za BBC na srpskom profesionalna upravnica zgrade, Aleksandra Blagojević iz agencije Životni prostor.

Pošto nisu uspeli da nađu nikoga ko bi im pomogao ili ko ima resurse da okreći zid, dobili su nou ideju.

„Tada smo došli na ideju da kontaktiramo nevladinu organizaciju – tačnije, jedan stanar je došao na tu ideju – pa smo pokušali da to organizujemo na taj način, ali znate šta se dalje desilo“, izjavila je upravnica za Balkaninsight.

***

Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala je građane da se 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, okupe pred zgradom i uklone mural sa zida. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je zabranilo sva okupljanja na toj lokaciji, navodeći da bi moglo doći do sukoba. (Izvor: Balkaninsight)

Marko Milosavljević iz YIHR-a izjavio je potom da je ova organizacija podnela tužbu protiv MUP-a Upravnom sudu jer njegova odluka nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, te da nisu na odgovarajući način obrazloženi razlozi za zabranu skupa.

Aktivistinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su tog dana privedene zato što su mural gađale jajima. Usledila je protestna šetnja, pa kontraokupljanje desničara, bacanje farbe u režiji Đorđa Žujovića, a potom brisanje i pranje murala, u organizaciji mladića sa maskama i navijačkim obeležjima.

Aida Ćorović: Meni ova atmosfera ispunjava srce nadom pic.twitter.com/QOiCzfmm7O

— #dasenelazemo (@istinomer) November 10, 2021

Grupa mladića je od tada dežurala ispred murala.

„Odbrana“ murala, 10.11.2021. godine pic.twitter.com/neD9fBdHvN

— #dasenelazemo (@istinomer) November 10, 2021

Prvobitne “tvrdnje aktivista da je policija tog dana čuvala mural Ratku Mladiću, MUP je demantovao, tvrdeći da je policija čuvala javni red i mir. Ili, kako je to objasnio predsednik Vučić, policija je štitila građanske aktiviste “jer bi ih ovi momci zgazili“, referišući na ekstremne desničare koje je policijski kordon razdvajao od građana, okupljenih u znak protesta zbog hapšenja Ćorović i Jaćimović”. (Izvor: Istinomer)

Opet Vulin

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji se s vremena na vreme zapita u kojoj to presudi piše da se u Srebrenici dogodio genocid, usput je kazao da mu je „više stalo do Mladića nego do Nataše Kandić“, ali da je on tu da „štiti sve građane“. U saopštenjima MUP-a, vrlo “ministarskim” mogli smo da saznamo da je predsednik zapravo ključan i da je “policija u skladu sa naređenjem predsednika Republike Aleksandra Vučića sačuvala javni red i mir i da ona nije štitila ni mural, ni prostor”.

U nedavnom razgovoru za Radio Slobodna Evropa o kontekstu ovakvih postupaka predstavnika vlasti razgovarali su i Katarina Golubović iz YUCOM-a i Rade Veljanovski sa FPN-a.

O svemu ovome reč su dali i poslanici. Na svoj način, u pauzi od glavne teme protekle nedelje – “Jovanjica”.

***

Dakle, “neko” je naslikao mural ratnog zločinca na zgradi u centru Beograda. Stanari ne uspevaju da obrišu mural. Mesecima ga u prolazu anonimno uništavaju pa spasavaju. Aktivistkinje ga gađaju jajima, policija njih uhapsi. Političar ga gađa farbom, grupa mladih desničara opere mural i vrati sve na početak, dežurajući u Njegoševoj ulici. Usput, ministar policije (dosledno) vodi svoju ideju o “srpskom svetu”. Na temi prekrečavanja Mladićeve slike – otvorile su se teme ratnih zločina, genocida, odnosa sa regionom, kao i poštovanja prava građana i njihove sigurnosti, policijskog tretmana i pojave starih/novih formacija. Zbog svega ovoga, Vučićeva izjava da mural nije posao države dobija ocenu – neistina.

Naslovna fotografija: Beta