Na javnim servisima opozicije više nego vlasti

Odgovarajući na zamerke opozicije, da u vreme predizborne kampanje nije imala mogućnost da na javnom servisu iznese svoje stavove, potpredsednik Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović ocenio je da su to „potpune izmišljotine“ i da je, zapravo, SNS ta koje u medijima nema. 

   

Međutim, informacije do kojih je Istinomer došao nisu saglasne sa utiskom Nebojše Stefanovića, već dokazuju da je SNS u predizbornoj kampanji bila vidljivija u odnosu na sve druge partije. Podaci Novosadske novinarske škole, koja je za vreme predizborne kampanje 2016. godine vršila monitoring medija u Srbiji, pokazuju da su tokom aprila na prvom program RTS-a u centralnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2, od svih političkih aktera koji su imali mogućnost da govore, pripadnici Srpske napredne stranke bili  zastupljeni u 19 odsto slučajeva, funkcioneri SPS u 6 odsto, a DS u šest odsto. Na članove svih ostalih lista otpada 69 odsto pojavljivanja. Ovi podaci govore da je svaki peti političar koji se pojavio u dnevniku u pola osam na RTS-u, bio član SNS. Demokratska stranka se pojavila u prilozima centralne informativne emisije RTS-a tri puta manje nego SNS.

Koliko je Srpska napredna stranka u najgledanijoj informativnoj emisiji javnog servisa bila zastupljenija više od ostalih stranaka, pokazuje i činjenica da je u izbornom procesu učestvovalo ukupno 20 lista. To znači da se 69 odsto preostalih pojavljivanja stranačkih aktera u Dnevniku 2 raspoređivalo na čak 17 lista.

Kada je reč o prvom programu Radio Beograda, dominacija Srpske napredne stranke u informativnoj emisiji „Novost dana“ u aprilu je još značajnija. Naime, SNS je dobila 32 odsto pojavljivanja u kojima su njeni članovi govorili, njen koalicioni partner SPS 8 odsto, dok je od opozicionih stranaka najviše bila zastupljena DS, 7 odsto. Prosta računica pokazuje da se preostalih 53 odsto vremena deli na sve ostale partije.

Takođe, treba napomenuti da se jasnija slika o zastupljenosti stranaka u medijima dobija tek kada u razmatranje uzmemo i tzv. funkcionersku kampanju, odnosno situacije u kojima su državne funkcije (premijerska, ministarska…) „zloupotrebljene“ u predizborne svrhe. Rezultati Biroa za društvena istraživanja u vezi sa monitoringom medija u kampanji 2016. godine, pokazuje da je premijer Srbije tokom kampanje na RTS-u pozitivno predstavljen u skoro dve hiljade sekundi, dok je drugi po zastupljenosti u pozitivnom kontekstu bio Vojislav Šešelj sa pet puta manje sekundi od Vučića.

Kada govorimo o pokrajinskom javnom servisu, odnosno Radio-televiziji Vojvodine, za koju je Stefanović tvrdio da je čak i više naklonjena opoziciji i Demokratskoj stranci od RTS-a, podaci ga ponovo demantuju. Naime, odnos predstavljenosti SNS-a i DS-a je isti kao i na republičkom javnom servisu, tri prema jedan (36% prema 13%), s tim da su druge stranke u mesecu održavanja izbora dobile priliku da govore u 48 odsto svih pojavljivanja. To znači da je u dnevniku RTV svaki treći političar bio iz redova SNS, a tek svaki osmi pripadnik DS koji je u tom trenutku na vlasti u Vojvodini. 

Najveća razlika u predstavljenosti se vidi na pokrajinskom radijskom kanalu. Naime, na Radiju Novi Sad SNS je imala natpolovičnu predstavljenost, koja procentualno iznosi 63 odsto. Demokratska stranka ostala je na skromnih 16 odsto.

S obzirom na to da rezultati monitoringa izborne kampanje nesumnjivo pokazuju da je Srpska napredna stranka na javnim servisima bila nesrazmerno zastupljenija nego, u tom trenutku najjača opoziciona stranka DS, Istinomer izjavu potpredsednika SNS-a Nebojše Stefanovića ocenjuje kao „neistinu„.

Pored toga što izneti podaci pokazuju da je Stefanović govorio neistinu, oni pokreću i pitanje sveukupne uloge javnog servisa u Srbiji, njegove nezavisnosti od vlasti i objektivnosti. Jednaka predstavljenost političkih partija u predizbornoj kampanji jedno je od osnovnih načela na kojima se koncept javnog servis zasniva. Stoga, grubo kršenje ovog principa od strane RTS-a i  RTV-a dovodi u pitanje legitimnost čitavog izbornog procesa, jer bez potpuno informisanih građana nema fer i slobodnih izbora.