Napredak konstatovan u svemu

Izveštaj Evropske komisije je sjajan, nikad bolji, napredak zabeležen na svim poljima itd. Da, ako pratimo samo izjave najviših predstavnika vlasti, poput ministarke Jadranke Joksimović, ministra Siniše Malog, predsednice Vlade Ane Brnabić…

Podsetimo, Evropska komisija je u utorak predstavila godišnji Izveštaj o Srbiji u kojem je preporučila otvaranje dva klastera. Reč je o klasterima 3 (koji se odnosi na konkurentnost i rast) i 4 (zelena agenda i održiva povezanost). (Izvor: RTV, 22. oktobar 2021.)

Međutim, kao što se već dešavalo sa domaćim zvaničnicima, kada je reč o spoljnoj politici, evropskim vrednostima i putu ka EU, i ova izjava je  – zloupotreba činjenica. Premijerka se fokusirala na pozitvan ton, jer jezik kojim je pisan izveštaj to dozvoljava, ali izbegla je da se osvrne na suštinu, duboku analizu preporuka i zamerki koje se navode iz izveštaja u izveštaj. 

Šta je sve sporno sa izuzetnim zadovoljstvom Ane Branbić?

“Tekst izveštaja sadrži značajan broj ozbiljnih kritika EU na račun demokratskih kapaciteta institucija”, navodi Crta, kao i:

“U zaključcima izveštaja zaista je ostavljen veći prostor da nalazi Evropske komisije budu tumačeni “povoljnije” nego ranije, budući da izveštaj sadrži optimističnije poruke u odnosu na prethodnih nekoliko godina, uključujući i preporuku za otvaranje dva nova klastera u procesu pristupnih pregovora (konkurencija i inkluzivan rast, zelena agenda). Opisano stanje, međutim, ukazuje na promene koje se događaju više na papiru nego u praksi.”

Neke od ocena EK, napominju iz Crte, “doslovno se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj, a neke su čak i oštrije, što govori o značajnim unutrašnjim slabostima koje se godinama ne prevazilaze ili se, čak, produbljuju”. 

O demokratiji i vladavini prava – u načelu ništa novo nije rečeno, a EK treću godinu za redom ukazuje da je politički život u Srbiji obeležen značajnom polarizacijom.

“Kada je reč o vladavini prava, koju domaći zvaničnici navode kao primer značajnog napretka, u izveštaju se na više mesta može pročitati da konkretnog napretka u praksi jedva da ima. Štaviše, u izveštajima iz 2018. i 2019. navedeno je da je u oblasti pravosuđa ostvaren “određen napredak”, dok 2020. napretka nije ni bilo. “Ograničen napredak”, kako je to ove godine formulisano, Srbija je zapravo ostvarila usvajanjem brojnih propisa i organizovanjem javnih rasprava u ovim oblastima”, stoji u analizi Crte.

A hronični nedostaci u domenu vladavine prava, kako konstatuju, ilustrovani su i u okviru ekonomskih kriterijuma, jer je uloga države u privredi i dalje snažna, a privatni sektor nedovoljno razvijen.

“Godišnji izveštaji Evropske komisije mogu se tumačiti iz različitih uglova, ali su oni na kraju dana politički dokumenti upućeni državama koje se nalaze u procesu pristupnih pregovora”, podseća Crta i zaključuje:

***

Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe „Balkan u Evropi“ za EWB je ocenio da “nema razloga za slavodobitno nazivanje ovog izveštaja najboljim do sada”.

“Zemlja koja pretenduje da bude lider u regionu, u ovoj fazi svog procesa pristupanja, gotovo sedam godina nakon otvaranja pristupnih pregovora, trebalo bi da bude na mnogo višem stepenu spremnosti, da je mnogo usklađenija sa evropskim politikama, nego što je to Srbija danas”, rekao je Majstorović.

Prema njegovim rečima – s obzirom na manjak pluralizma i kontrolu medija vrlo je lako ovakve razultate tumačiti kroz zvanične izvore i predstaviti ih kao najbolje do sada, bez ulaženja u suštinu izveštaja.

Majstorović podseća da je prošle godine konstatovano kako postoje elementi zarobljene države. 

“Ove godine stil pisanja se promenio, mnogo je nežniji za uši političkih lidera u Srbiji. Međutim, sam izveštaj potvrđuje ono što jesu elementi zarobljene države – i dalje se pominje uticaj politike na pravosuđe, veliki broj funkcionera koji su u statusu vršilaca dužnosti…to su sve elementi koji se nisu promenili, iako je mekši u rečniku, izveštaj je potvrdio da se stvari u Srbiji nisu promenile”, kaže Majstorović.

S obzirom da je proces proširenja u fazi hibernacije, kako objašnjava za EWB, ovo bi trebalo da bude nota podsticaja.

***

Prilikom nedavog predstavljanja analize ovog dokumenta (Javno čitanje Izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021.), analitičari su se usaglasili da – na prvi pogled deluje pozitivno. Ali…

“Hteli su da daju podsticaj Srbiji da se zadrži na evropskom kursu. (…) Izveštaj je vrlo kritičan i kada se čita kroz poglavlja, dolazimo do sledećih zaključaka – glavna tačka ovog izveštaja je da nema borbe protiv korupcije, odosnno da je napredak u toj oblasti vrlo mali ili gotovo nevidljiv. Druga stvar je opšta slabost institucija. Treće, primena zakona je slaba. Što se tiče ekonomskog napretka, postoji rizik od korupcije. Veliki broj građana u apsolutnom siromaštvu, kao i u riziku od siromaštva”, rekla je Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, podsećajući da je svaki deseti zaposleni u riziku od siromaštva.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike rekao je da je primetno da su i mediji, naročito oni sa nacionalnom pokrivenošću, zauzeli stav da se ne oglašavaju o ovom izveštaju, a javni servis je posvetio tek nekoliko minuta u dnevniku.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija, iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), objasnila je da se pozitivan ton najviše se odnosi na proceduru, ne i sadržinu.

“Kritički je prikazao napade na pravosuđe, koji dolaze od poslanika i funkcionera. Provlačii se ton o nepovoljnoj atmosferi za kritičke glasove usmerene protiv vlasti. Manji je broj usvajanja zakona po hitnoj proceduri, ali imamo sad drugi vid isključivanja javnosti iz procesa, a to je organizovanje različitih vrsta javnih rasprava. Od aprila ove godine, u zavisnosti od fokusa javnosti, zavisi i da li će samo biti okačeno na sajtu ili će zaista biti sprovedena”, napomenula je Spremo.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, je rekao da ne znam odakle izvire napad pozitivnosti.

“Gubljenje vremena nam savršeno ide. Fotografski je tačno, ali problem je što nismo otišli dalje od toga. Problem je što se zakoni ne primenjuju. Piše jedan, mi čitamo dva… Mora doći do efektivne promene na terenu”, zaključio je Međak.

Naslovna fotografija: FoNet