Narod se još ne pita
Referendum i narodna inicijativa su tekovine demokratije zahvaljujući kojima građani mogu direktno da utiču na donošenje određenih odluka tj. bez posredstva narodnih poslanika. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u Srbiji je donet 1994. godine, ali je procedura za raspisivanje referenduma veoma rigorozna.
Jedna od najrigidnijih odrebi je rok za sakupljanje potpisa za narodnu inicijativu koji je samo sedam dana. U drugim državama rokovi za sakupljanje potpisa su tri, četiri meseca, u Švajcarskoj 18 meseci, a u nekim pokrajinama u Nemačkoj uopšte ne postoji rok.
Koliko je postojeći zakon uzaludan govori podatak da su od 2000. godine građani predložili samo devet zakona skupštini Srbije u formi narodne inicijative. Od toga osam predloga zakona nikad nije stavljeno na dnevni red, dok su onaj deveti, predlog zakona o podeli besplatnih akcija, poslanici odbili. Sve te narodne inicijative ignorisala je i Vlada Srbije.
Evo još jednog važnog podatka o tome kako su se dve poslednje Vlade odnosile prema pisanju novog zakona koji treba da uredi tu oblast. Po Ustavnom zakonu o sprovođenju Ustava iz 2006. najkasnije do 31. decembra 2008. trebalo je usaglasiti sve zakone sa novim Ustavom. Među zakonima koje je trebalo usaglastiti sa Ustavom je i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ali to ni do danas nije učinjeno.
U vreme kada je ministar obećao novi predlog zakona, on je najavio i otvaranje javne rasprave sa civilnim sektorom. Dva i po meseca nakon toga nacrt Zakona još nije dostavljen, niti je dijalog o njemu pokrenut. Neispunjeno.
