Ne može da im se sakrije identitet, moram da znam ko su
Dragan Marković Palma, narodni poslanik, predsednik Skupštine grada u Jagodini i lider Jedinstvene Srbije, nedeljama već defiluje po televizijama sa nacionalnom frekvencijom i ne libi se da u emisijama različitog karakter iznosi svoju medijsku “odbranu”.
Predmet o kome je reč, formiran povodom navoda o podvođenju i zlostavljanju devojaka u Jagodini, sada je u rukama tužioca u Kraljevu.
Istinomer je već pisao o tome kako bi mediji trebalo da se ponašaju, a kako političari kada je reč o ovako osetljivoj temi. Naše sagovornice iz Viktimološkog društva Srbije i organizacije Astra ukazale su na niz mehanizama koji postoje kako bi se zaštitio interes žrtava.
***
U jednom od skorašnjih gostovanja na TV Hepi Marković je naširoko govorio o svemu i svačemu; sablažnjivi ping-pong uzvraćao mu je voditeljski par. U svemu tome, provukla se i tema zaštite svedoka.
“Dalje, kažu, ja pretim svedocima. Zamislite”, rekao je Marković, a voditeljka je na to primetila:
“Evo, vi ste od početka i kod nas u studiju pozivali zapravo sve svedoke…”
“Evo i danas ih pozivam”, dodao je Marković.
Potom smo od nje čuli zanimljivu tezu.
“Samo logično kada bi razmislili, ne daj bože, da bilo kom stvarnom svedoku fali dlaka s glave, vrlo je jasno ko je to uradio. Čak, po kojoj logici biste vi sada smeli, na bilo koju osnovu (…)”
Marković je na to odgovorio da on veruje u državne institucije.
“Oni izvlače iz konteksta. Kažu, tražimo specijalni status zaštićenog svedoka, da svedoči preko skajpa ili onlajn. (…) Ja kažem dobro, važi. I kažu to su svedoci koji hoće da sakriju identitet. I sad ja odem u tužilaštvo i taj svedok, on mora da kaže ja se zovem tako i tako, bio sam ili sam bila tu i tu. desilo mi se to i to. Znači, ne može da se sakrije identitet. Mož’ da kažu ej to javnost ne može da zna, al’ i ja moram da znam o kome… (Voditelj: Ti moraš da daš iskaz povodom njegovog iskaza) Ne može da kaže NN lice, bilo je nekada tu, pa ste vi ušli u tu sobu… Koje NN lice? Kako se to NN lice zove? Tako da, eto, to oni izvlače iz konteksta, kao ja pretim…”
Odgovor narodnog poslanika Dragana Markovića na pitanje da nam obrazloži izjavu o svedocima – nismo dobili. Kao ni odgovor iz njegove stranke.
S kojom namerom Marković daje ovakve izjave, nije tema ove ocene. Kao i kako i koliko često se primenjuju zakoni koji se bave zaštitom svedoka u domaćem pravnom sistemu. Ono što je ključno jeste da oni postoje. I da, tokom istrage za određena (teška) krivična dela, identitet svedoka može da bude zaštićen, odnosno skriven, u odnosu na okrivljenog.
Šta kažu zakoni?
Zakonik o krivičnom postupku u članu 103 govori o posebno osetljivom svedoku, a u članu 105 o zaštićenom svedoku.
“Meru posebne zaštite kojom se okrivljenom i njegovom braniocu uskraćuju podaci o istovetnosti zaštićenog svedoka sud može izuzetno odrediti ako nakon uzimanja izjava od svedoka i javnog tužioca utvrdi da je život, zdravlje ili sloboda svedoka ili njemu bliskog lica u toj meri ugrožena da to opravdava ograničenje prava na odbranu i da je svedok verodostojan”, stoji u Zakonu (član 106), kao i “istovetnost zaštićenog svedoka koja je uskraćena u skladu sa stavom 2. ovog člana, sud će otkriti okrivljenom i njegovom braniocu najkasnije 15 dana pre početka glavnog pretresa“.
Sud može odrediti status zaštićenog svedoka po službenoj dužnosti, na zahtev javnog tužioca ili samog svedoka i reč je o postupcima za teška krivična dela, što navodi i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Uslovi, kao i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu uređeni su Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Na sajtu Višeg suda mogu se naći i detalji o tome kako izgleda svedočenje jednog takvog svedoka.
Služba za pomoć i podršku svedocima i oštećenima (u predmetima organizovanog kriminala, s posebnom pažnjom na svedoke u predmetima trgovine ljudima) ima kao cilj “da se svedocima i oštećenima obezbede uslovi za sigurno i bezbedno svedočenje, olakša učešće u samom postupku i time spreči sekundarna viktimizacija”.
***
Marković nam nije obrazložio šta je mislio pod tim da ne može da se sakrije identitet svedoka i da on mora da ga zna; ne ulazeći u detalje ovog slučaja konkretno i spekulacija o potencijalnoj težini dela – opcija zaštite identiteta svedoka svakako postoji u domaćem zakonodavstvu tako da Markovićeva izjava dobija ocenu – neistina.
Foto: BETA/Miloš Miškov/MO
