Ne može mrtav da dođe da glasa

Nakon što je Stranka slobode i pravde objavila dva video snimka o navodnom “uvozu” sigurnih glasova iz Republike Srpske, u kojima se tvrdi da građani ovog entiteta Bosne i Hercegovine u organizovanoj akciji i po ubrzanoj proceduri dobijaju državljanstvo i prebivalište u Srbiji kako bi mogli da glasaju na opštim izborima u aprilu, predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić odgovorio je na te optužbe na televiziji Hepi.

“Prva optužba je da mi preko ljudi iz Republike Srpske pokušavamo da kupimo glasove, da kupimo ljude i da tako možemo da ukrademo izbornu volju. Druga optužba je da postoje ljudi koji su upisani negde, a da ti ljudi u stvari tu ne žive”, rekao je Vučić gostujući u emisiji “Ćirilica” i dodao da je reč o “nepostojećoj kući” na Vračaru koja je “izbrisana iz biračkog spiska još 2010. godine”.

Ocenivši da je reč o lažima, Vučić je objasnio kako funkcioniše glasanje na biračkom mestu.

“Na biračkom mestu zna se ko ima pravo da glasa, ne može da dođe mrtav ili nepostojeći čovek da glasa. Jer imate i onoga što vas označe onom posebnom lampicom, imate kontrolore.”

Tačno je, neće mrtvi ustati iz groba i doći da glasaju, ali to niko nije ni rekao. Drugi problem imamo s “mrtvim biračima” – umesto njih neko može da glasa.

Podsetimo da je na predsedničkim izborima 2017, prema pisanju medija, pravo glasa na jednom biračkom mestu na Novom Beogradu imala osoba koja je te godine trebalo da napuni 128 godina. Ili da je u Jedinstvenom biračkom spisku samo na teritoriji Beograda te 2017. bilo najmanje 23 osobe koje su rođene u 19. veku.

Istinomer je već pisao da je u februaru 2018. počelo elektronsko povezivanje baza što je, kako je objašnjeno u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, omogućilo da se iz Jedinstvenog biračkog spiska od tog trenutka svakodnevno brišu osobe upisane u Matičnu knjigu umrlih.

Tada smo postavili pitanje šta je sa starim “mrtvim biračima”, odnosno šta se dešava sa propustima i eventualno pogrešnim unosima koji su nastali pre elektronskog povezivanja baza.

Da ono nije bez osnova pokazuje iskustvo Posmatračke misije Crte, koja u svakom izbornom procesu dobija informacije od građana da su pozive za glasanje dobile umrle osobe ili da se oni upućuju na adrese na kojima nikada nisu živeli ljudi kojima je poziv stigao.

“Ovakve situacije značajno utiču na to da građani gube poverenje u tačnost biračkog spiska. Postoji mnogo nepoznanica oko stanja biračkog spiska. Nezavisna verifikacija, za koju se Crta zalaže i koja bi pomogla da se utvrdi da li i koliko birački spisak odstupa od stvarnosti, nikada nije sprovedena. U stvarnosti, osim što do nas dolaze informacije o preminulima ili nepoznatim stanarima koji dobijaju poziv za glasanje, na izborni dan beležimo i slučajeve da je neko glasao umesto nekog drugog. Osim što je u pitanju ozbiljna zloupotreba, pitanje koje se nameće je umesto koga je neko glasao i da li ta osoba možda jeste preminula ili je odseljena“, kaže za Istinomer Tamara Branković iz Crte.

Vratimo se ponovo Vučićevoj izjavi u kojoj kaže i da se zna ko ima pravo da glasa na biračkom mestu jer ima kontrolora i jer “vas označe onom posebnom lampicom”.

Uprkos jasnim pravilima, posmatrači Crte iz godine u godinu beleže različite nepravilnosti na dan izbora.

Na parlamentarnim izborima 2020. zabeleženi su slučajevi problema sa biračima koji nisu mogli da budu pronađeni u biračkom spisku, što se dešavalo i na ranijim izborima, saopštila je Crta. U njenom izveštaju o izborima 2020. navodi se i da su na 24 odsto biračkih mesta zabeleženi sporadični slučajevi birača čije ime nije bilo pronađeno u biračkom spisku, dok je na jedan odsto biračkih mesta taj fenomen bio učestaliji, dok je na jednom biračkom mestu u Beogradu glasalo više od 10 osoba koje nisu bile upisane u birački spisak.

Problem sa biračkim spiskom pokazao se kao relevantan i na Beogradskim izborima 2018. Ova organizacija je tada saopštila da je na 37 odsto biračkih mesta zabeležen jedan do pet slučajeva birača koji nisu mogli da se pronađu u biračkom spisku, dok je na jedan odsto biračkih mesta tih slučajeva bilo više od šest.

Na predsedničkim izborima 2017. posmatračka misija Građani na straži zabeležila je nekoliko pojedinačnih slučajeva u kojima birač nije mogao da glasa na biračkom mestu jer je uvidom u birački spisak utvrđeno da je neko već glasao umesto njega. Crta je tada izvestila i da je biračima u Novom Sadu, Smederevu i Somboru, kao i biraču na jednom biračkom mestu u Leskovcu, zatim dozvoljeno da glasaju tako što su se potpisali na drugo mesto u biračkom spisku.

Sličan scenario dogodio se i na parlamentarnim izborima 2016. godine.

“Na 3,3 odsto biračkih mesta u Srbiji primećeni su pojedinačni slučajevi u kojima je biračima dozvoljeno da glasaju bez identifikacije u biračkom spisku. Ovi slučajevi su bili podjednako rasprostranjeni širom Srbije”, ističe se u Crtinom izveštaju o izborima 2016.

Dakle, iako predsednik Srbije i SNS-a kaže da se na biračkom mestu zna ko ima pravo da glasa i da “ne može da dođe mrtav ili nepostojeći čovek da glasa” jer “vas označe onom posebnom lampicom, imate kontrolore”, videli smo da je Crta za izbore dobijala prijave da pozive za glasanje dobijaju umrle osobe ili nepoznati “stanari”, dok je na izborni dan beležila slučajeve da je neko glasao umesto nekog drugog, zatim da su glasale osobe koje nisu bile upisane u birački spisak ili da su građani glasali bez identifikacije u biračkom spisku. Budući da je u izjavi koju ocenjujemo zanemario sve ove činjenice, Aleksandar Vučić dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.

***

***

Inače, kao što je nakon izbora 2020. upozorila da je poverenje građana u tačnost biračkog spiska veoma nisko, Crta je i nakon Referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa ukazala da je objavljivanje broja glasača u javnosti “ponovo podstaklo pitanje verodostojnosti biračkog spiska, s obzirom na nepodudaranje između broja glasača i procenjenog broja punoletnih građana, što pokazuje da je pitanje biračkog spiska još uvek jedna od tema koja urušava poverenje u proces glasanja i na koji nadležne institucije nemaju jasan odgovor”.

Zbog svih navedenih problema Crta godinama traži verifikaciju biračkog spiska po međunarodnim standardima i priznatim metodologijama.

“Cilj verifikacije bio bi da se, u postupku terenske kontrole na odgovarajućem uzorku, utvrdi procenat birača koji su upisani u birački spisak a iselili su se iz Srbije ili iz drugog razloga faktički nemaju prebivalište na adresi upisanoj u biračkom spisku, kao i procenat preminulih lica upisanih u birački spisak, ali i procenat lica koja imaju biračko pravo a nisu upisana u birački spisak”, objašnjavaju u Crti.

Vlada Srbije je u septembru 2019. počela proces verifikacije biračkog spiska tako što je formirana Radna grupa, kojoj je zatim u drugoj polovini 2020. produžen mandat, ali se na tome stalo.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević