Ne podnosim krst, žirafu i URS

Uoči vanrednih stranačkih izbora G17 plus polovinom maja 2010. tadašnja potpredsednica stranke Ivana Dulić Marković najavila je da se neće kandidovati na tu stranačku funkciju jer nije zadovoljna partijskom politikom. U isto vreme, aktuelno je bilo formiranje Ujedinjenih regiona Srbije, a Dulićeva je aludirala i na podršku koju je URS dobio od gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stefanovića i Jagodine Dragana Markovića Palme. Ona je imala i druge zamerke na rad stranke.

„Ne bih nikako umela da zastupam politiku koja se, recimo, zasniva na ideji da PKB treba da bude u vlasništvu grada. Takođe, ne umem da podržim politiku koja predviđa 1,3 odsto sredstava iz NIP-a za Vojvodinu.“

Press, 31. 3. 2010. godine

Godinu i po dana kasnije, URS je porastao, a Dulićeva je promenila mišljenje o kvalitetu stranačke politike i najavila povratak u tim Mlađana Dinkića.

„Samo lud i mrtav ne može da se predomisli, a ponovo sam stala uz Mlađana Dinkića jer smatram da je sposoban da sve ideje pretoči u dela.“

Tanjug, 3. 11. 2011. godine

Nedosledno za Ivanu Dulić Marković.