Ne pokazuju fotografije ko je pošten

Predsednik Aleksandar Vučić u poslednje vreme daje kontradiktorne izjave čak i u razmaku od nekoliko minuta. Pad koncentracije ili nešto drugo? Nedavno mu je Istinomer dao ocenu – kratke noge za izjavu o tome kako njega „ne zanima poređenje sa onima koji su zemlju uništili“. Već posle prvog novinarskog pitanja, na istom događaju, usledio je niz njegovih tvrdnji sasvim nedoslednih navedenoj izjavi.

Slična situacija dogodila se juče u Pančevu. Tema je ovog puta bila fotografisanje sa kriminalcima i sumnjivim licima i šta je tu uopšte dokaz – poštenja.

Za početak, posle novinarskih pitanja, Vučić se dotakao Jovanjice.

„Pitam sada sve ljude ovde prisutne i šta je bilo oko afere Jovanjica? Gde se pojavio bilo ko od nas na bilo koji način, bilo kada? Nigde.“

A onda je ubrzo prešao na odgovore o hapšenju Belivuka:

„Postoje u društvu naravno ljudi koji i te kako dobro rade sa mafijom. I nisu to samo oni koji se klibere kada se slikaju sa ubicom poput Vlade Japanca ili oni koji se klibere kada se slikaju s istim takvim Elezom, ili još gorim. Ili oni koji ubijaju, sa onima kojima neko uđe u objekat a više nikada ne izađe.“

Kako je rekao, suština je da ti ljudi ne bi bili toliko snažni da nema delimične podrške ljudi unutar državnog sistema.

„Do pre deset dana su govorili ne sme Vučić da ih dira zato što su njegovi. Jaoj, pa znate, pa to su sve zaštićeni, obavljaju poslove za vladajuću stranku, pa su ovakvi, pa su onakvi. Na kraju, kad su svi pohapšeni, onda ne znamo šta ćemo. Onda ćemo da kažemo, aham, znate – ali jedan od njih, mi mislimo da je nekad imao veze sa nekim od njih, a tu smo ga videli, slikao se negde sa njegovim sinom. Stvarno? A niste objavili slike koje imate gde nas ubeđujete da treba da glasamo za nekoga pošto mojih slika nemate nigde, ni oko čega.„

• Ep o prisluškivanju: Vulinova pasija i Dijanine stigme
• Iza „pravosuđe je nezavisno“ ne sme da ide „ali“

Priznajemo da nam iz prethodne izjave, doslovno prenesene, nije bio do kraja jasan predsednikov tok misli, a onda je on nastavio o ubicama, sa slikovitim poređenjima i u finalu – o svojim fotografijama sa Draganom Đilasom:

„Niste objavili, ni pitali nekoga kako se slika sa ubicom, još se kliberi ko tele na šarena vrata na toj slici. A da ga niko ne pita zašto to radi i kako to radi. Nisu slike te, već krivična dela su ta koja treba ljudima da pokažu ko je pošten, a ko nije. Slikao sam se i ja i sa Đilasom. Kud ćete goreg? Kud ćete gore? Dvadeset, trideset slika imam sa njim. Sačuvaj bože… Pa to ne znači da sam ja lopov i da sam ukrao 619 miliona evra ako imam sliku sa njim. Nema koga ne poznajem.“

Dakle, u svega nekoliko minuta predsednik je svojom uobičajenom rutom za spin ipak prešao granice logike.

Od toga da naglašava da nije bitno ko se s kim fotografisao, pa da se mafija slika sa ubicama i osumnjičenima za razna dela, uz osvrt na slike svog sina, do „poente“ da niko nema njegove slike ni sa kim spornim – jer je to bitno. A onda posle nekoliko sekundi objašnjava nam da ipak nije bitno, jer krivična dela govore, a ne slike. 

Zbog te misaone akrobatike i isticanja poenti van svakog logičkog reda, za šta nismo dobili pojašnjenje iz kabineta predsednika, izjavi Aleksandra Vučića dajemo ocenu – nedosledno.

Foto-albumi i kontroverze

Podsetimo, proteklih godina fotografije političara iz SNS i pojedinih članova porodice Vučić sa kontroverznim biznismenima, osuđivanim licima, “navijačima” – dizale su veliku buru u javnosti. Poseban slučaj bio je sa sinom predsednika Vučića, Danilom, koji se fotografisao s navijačima Partizana i pojedincima označenim bliskim kavačkom klanu, i to u više navrata. Neki od njih su uhapšeni u poslednjoj akciji borbe protiv organizovanog kriminala.

Naslovna fotografija: FoNet