Ne rukujem se sa Tačijem!

Predsednik Srbije o rukovanju sa Hašimom Tačijem. (Kurir, 2. 10. 2012. godine)
„Ne mogu da se rukujem s Tačijem jer mene niko ne optužuje za ratne zločine. Zato ne mogu da se rukujem s Tačijem sve dok je on osumnjičen za ratne zločine.“

Kada je u jesen 2010. dao intervju američkom „Volstrit džornalu“ predsednik Srbije je naglasio da on ne može da se rukuje s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem sve dok je on osumnjičen za ratne zločine.

Slično je govorio i nekoliko meseci ranije, kada se Boris Tadić, u to vreme već bivši predsednik Srbije, na „Kroacija samitu“ u Dubrovniku pozdravio sa Tačijem.

„Tadić mi je u petak rekao da ide na Kroacija samit u Dubrovnik. Moj odgovor je bio da država nije pozvana i da ja ne idem, a da on kao građanin ima pravo da ide gde hoće. Nije mi, međutim, rekao da će se tamo sresti sa Tačijem. Da jeste, preporučio bih mu, zbog njega, da se ne rukuje sa čovekom koji je pod tako teškim optužbama.

Šef države je naglasio i da ne razume šta je Tadić time želeo:
– Rekao sam Filipu Gordonu da ne razumem šta je Tadić time želeo, izuzev da mi poruči da može da bude pozvan, a ja ne. On može ono što ja ne mogu – da se rukujem sa čovekom za koga se otvoreno govori da je činio zločine nad Srbima, sve dok se ne utvrdi da li je to tačno ili nije – rekao je Nikolić.“

Večernje novosti, 10. 7. 2012. godine

Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, prilikom ustoličenja novog pape u Vatikanu, Nikolić je uradio upravo ono što je tvrdio da neće. U saopštenju koje je odmah potom stiglo iz Predsedništva stoji da je „protokolarnom komunikacijom s Tačijem, predsednik Srbije iskazao je podršku pregovorima koje predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić vodi s predstavnikom privremenih institucija iz Prištine“.

 

Iako je pozitivno to što simboličnim gestom pruža podršku nastavku razgovora Beograda i Prištine, jasno je da se radi o nedoslednosti predsednika Srbije.