Ne sarađujemo sa Hagom!
Odmah nakon izbora 2008. predsednik SPS-a bio je čvrsto na stanovištu da njegova stranka neće sarađivati sa Haškim tribunalom. Dačić je isticao da je to jedan od temelja politike SPS-a i da oko toga „nema pregovora“.
Vrlo brzo formirana je nova Vlada Srbije. Predstavnici koalicije SPS-PUPS-JS postali su deo nje, a sam Dačić je izabran za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Već kroz nekoliko dana uhapšen je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, a socijalisti su izdali saopštenje.
„U saopštenju SPS-a, koje je usledilo nakon objavljivanja informacije o hapšenju bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, navodi se da se ta stranka protivi izručivanju građana Srbije, i pored toga što je saradnja sa tim sudom međunarodna obaveza Srbije i što su promenom zakonskih i ustavnih rešenja posle 2000. godine stvorene mogućnosti za izručenje. ‘SPS će razmotriti okolnosti pod kojima je uhapšen Radovan Karadžić i tražiti da se javnost Srbije upozna sa podacima od kada se Radovan Karadžić nalazi u Srbiji pod kontrolom službi bezbednosti’.“
Tanjug, 22. 7. 2008. godine
Nekoliko meseci kasnije, Dačić je izmenio svoj stav o saradnji sa Haškim tribunalom, ali se i dalje držao toga da su dobrovoljne predaje bolje od hapšenja.
„Na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom ‘sto dana MUP-a u novom sastavu’, zamenik predsednika vlade i ministar policije Ivica Dačić je ocenio da su dobrovoljne predaje najbolji način za završetak saradnje s Haškim tribunalom ukazavši na to da je trenutno ‘cela država u poziciji taoca Mladića i Hadžića’.
– Država pokazuje punu spremnost da sarađuje s Haškim tribunalom i tim za saradnju koji predvodi ministar Rasim Ljajić to je više puta i dokazao. Zbog političke i svake druge stabilnosti države bilo bi najbolje da se saradnja sa Tribunalom u Hagu završi dobrovoljnom predajom optuženika da bi se izbegli događaji i incidenti koji su usledili posle hapšenja Radovana Karadžića.“
Politika, 1. 11. 2008. godine
Kako su vreme i mandat odmicali, tako je Dačić bivao sve uvereniji da nema oklevanja sa Hagom.
„Srbija preduzimati sve mere koje bi trebalo da pokažu ostvarivanje pune saradnje sa Haškim sudom.“
Tanjug, 21. 9. 2010. godine
Prilikom poslednje posete tužioca Serža Bramerca ministar unutrašnjih poslova je isticao „opredeljenost i spremnost Srbije“ za hapšenje begunaca i saradnjom.
„Ministar je haškom tužiocu rekao da sve u vezi sa hapšenjem dvojice optuženika radi jedinstveni Akcioni tim, da se svi prikupljeni podaci analiziraju i da je to deo ‘kontinuirane aktivnosti i potpune opredeljenosti Srbije za punu saradnju sa Hagom’.
On je ocenio da nije više pitanje samo političke spremnosti Srbije da uhapsi preostalu dvojicu haških optuženika, a ona je nesporna, već je bitno da postoji strategija vođenja istrage, da se ti podaci analitički obrađuju, te da oni dolaze u jedan centar.“
Politika, 12. 5. 2011. godine
Promenom svog stava Dačić zaslužuje ocenu „nedosledno“, ali u isto vreme Istinomer pohvaljuje njegovo preuzimanje odgovornosti koju nosi državna funkcija i međunarodne obaveze koje Srbija ima.
