Neće kriza u Srbiju
Više nego bezbrižno dočekao je svetsku finansijsku krizu bivši direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Realnost je, međutim, brzo pokazala da je Ilićeva procena vrlo loša. Otpuštanje je zadesilo sve privredne grane, sindikati su navodili primere gotovo hiljadu otpuštenih u Vrbasu, Čačku, Kikindi, Zrenjaninu i drugim gradovima, gde su poslodavci navodili krizu kao razlog za smanjenje broja zaposlenih. Prvi čovek Službe za zapošljavanje je, uprkos svemu, ignorisao realnost.
„Nije povećan broj nezaposlenih zbog posledica svetske finansijske krize. Dosadašnja otpuštanja radnika su gotovo redovne pojave jer u Srbiji oko 50.000 ljudi mesečno ostane bez posla, iz različitih razloga, kao što su prekidi rada na određeno vreme, sporazumni prekid rada, stečaj, likvidacija firme.“
Beta, 19. 11. 2008. godine
Tek u februaru 2009. godine Ilić je priznao da berza rada trpi i te kakve posledice.
„Broj nezaposlenih u Srbiji u ovoj godini mogao bi da se poveća sa oko 727.000 na 750.000, najviše zbog privatizacije i zbog krize u firmama koje su izvozno orjentisane.“
Ekonomist, 6. 2. 2009. godine
Maja 2009. broj nezaposlenih popeo se na 767.000, da bi na kraju godine uspeo da se konsoliduje na 730 hiljada. Ilićeve prognoze za tekuću godinu, međutim, nisu bile svetle.
„U 2010. ne očekujem dramatične promene na tržištu rada. Očekujem stagnaciju, eventualno blagi rast nezaposlenosti.“
EMportal, 12. 1. 2010. godine
Tako se i desilo. U 2010. veliki broj ljudi ostao je bez posla, a Ilić je početkom marta napustio mesto direktora Službe za zapošljavanje. Prema tadašnjim podacima oko 760.000 ljudi čekalo je posao na tržištu rada.
