Ministarka Mihajlović bila je prilično sigurna kada je u novembru prošle godine rekla da nećemo plaćati penale zbog nepovučenih kreditnih sredstava za razvoj infrastrukture jer ćemo ih iskoristiti u 2015. godini. Međutum, prema podacima Uprave za javni dug koji su dostavljeni Istinomeru, Srbija je u 2015. godini zbog kredita javnih preduzeća „Železnice“, „Koridori“ i „Putevi Srbije“ morala da plati proviziju u iznosu od oko 3,8 miliona evra. Zbog potvrde da smo u 2015. ipak plaćali proviziju zbog nepovučenih kredita, izjavu ministarke Mihajlović ocenjujemo kao neistinu.
Podaci Uprave za javni dug pokazuju da smo u ove svrhe u prethodnoj godini ubedljivo najviše dali zbog nerealizovanih kredita „Koridora“, čak 1,5 miliona evra. Neiskorišćeni krediti odobreni za „Železnicu“ od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, koštali su poreske obveznike u prethodnoj godini oko milion evra. Isti iznos penala za 2015. godinu platili smo i zbog kredita javnog preduzeća „Putevi Srbije“.
Predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, rekao je u
Istinomer intervjuu sredinom novembra prošle godine da je u vreme kada je koalicija predvođena demokratama bila na vlasti, Srbija plaćala manje penala za infrastrukturu nego što to plaćamo od 2012. godine do danas.
Analiza Istinomera pokazuje da je to delimično tačno, iako tu nema razloga za hvalu. Naime, ukoliko kao primer uzmemo kredit koji je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila 2009. godine u iznosu od 150 miliona evra za projekat Koridor 10, videćemo da smo u 2011. godini na ime nepovučenih sredstava platili oko milion evra. Nakon dolaska na vlast koalicije predvođene naprednjacima, tačnije od 2012 – 2015. godine, za ove potrebe platili smo blizu 2,5 miliona evra. Ipak, za projekat „Puteva Srbije“ (Beogradski autoput i obilaznica), za koji je EBRD odobrila kredit u iznosu od 80 miliona evra, od 2009 – 2011. godine platili smo penale u iznosu od milion i 300 hiljada evra, dok smo od 2012 – 2015. godine platili skoro tri puta manje, oko 470 hiljada evra.
Međutim, ukoliko uporedimo
ukupne iznose plaćenih provizija od 2008. godine pa do 31. decembra 2015. godine za
sve strane kredite (ne samo infrastruktura) koji su nam odobreni dolazimo do zaključka da smo u godinama posle promene vlasti 2012. platili mnogo više penala za nepovučena sredstva. Naime, od 2008 – 2011. godine ukupan iznos provizija zbog nerealizovanih kredita bio je 11,6 miliona evra. Od 2012. pa do kraja 2015. godine
za sva nepovučena sredstva iz budžeta je otišlo skoro 28 miliona evra
. Na ovu lošu praksu, u svom
izveštaju u februaru prošle godine osvrnuo se i Fiskalni savet. Tada su upozorili da je stanje infrastrukture jako loše, da je to „posledica veoma niskog stepena razvijenosti putne, železničke i lučke transportne mreže“ i da bi povećanju javnih investicija doprinelo „poštovanje planiranih vremenskih okvira za izvršavanje postojećih projekata“.
