Nećemo privatnike u Vodovodu
Od kako je 2008. godine prethodna gradska vlast (DS, LSV, SPO) u Novom Sadu ozbiljnije pokrenula priču o javno–privatnom partnerstvu JKP Vodovod, tako su DSS i njen predsednik gradskog odbora bili sve glasniji u protivljenju takvoj ideji. Nije bilo konferencije za novinare na kojoj nije kritikovana ideja o prodaji Vodovoda.
„Ilić se osvrnuo na najavljeno strateško partnerstvo JKP „Vodovod i kanalizacija“ sa privatnim sektorom i zapitao se da li će Novi Sad doći i situaciju u kojoj je pre nekoliko godina bila Budimpešta, koja je nakon problema sa sličnim pristupom ponovo otkupila svoj vodovod.“
Dnevnik, 16. 4. 2010. godine
Iako su tadašnje vlasti isticale da nije reč ni o kakvoj privatizaciji, već o stateškom partnerstvu, DSS je nastavio da „gura“ svoju verziju priče. Čak su juna 2011, zajedno sa SNS-om i sindikatom zaposlenih u javno–komunalnoj delatnosti, prikupili više od 32.000 potpisa protiv uvođenja javno-privatnog partnerstva za koje su tvrdili da je prodaja javnog preduzeća „iza zatvorenih vrata“.
„U ime 32 000 Novosađana gradskoj vlasti poručujemo da smo protiv privatizacije JKP ‘Vodovod’ ukoliko oni u taj proces odluče krenu.“
Dnevnik, 21. 6. 2011. godine
U predizbornoj kampanji za lokalne izbore, održanih u maju 2012. godine, DSS je imao slogan „Hoću za Novi Sad“, a posebna stavka u programu bilo je pomenuto preduzeće pod sloganom „Vodovod Novosađanima, a ne strancima“. DSS je obećao da Vodovod mora ostati u vlasništvu Novosađana i da će sprečiti prodaju preduzeća.
No, kada je DSS postao deo vlasti Ilić je promenio priču uz konstataciju da će grad ipak morati za pojedine kapitalne projekte, kao što je centralni prečistač za Vodovod, da se obrati privatnicima.
„Prosto, mi sredstva za takve projekte u budžetu nemamo i pare za kapitalne investicije možemo da nađemo isključivo kod privatnih partnera. Svi zakonski preduslovi za takva partnerstva sada postoje, budući da je Skupština Srbije usvojila zakone koji regulišu tu oblast, i mogu da potvrdim da će nova vlast u narednom periodu ići na zajedničke poslove sa privatnim sektorom.“
Radio 021, 27. 9. 2012. godine
Zbog zalaganja za ono protiv čega je i sam bio Liću sleduje ocena „nedosledno“.
