Ukidanje Utiska nedelje i Radara sa programskih šema, smene urednika na pokrajinskom javnom servisu, etiketiranje istraživačkih novinara kao stranih plaćenika i lažova, javni pozivi na bojkot određenih medija, svađalačka retorika samog premijera, kao i uvredljivi komentari nekih ministara na račun novinarki, medijska su slika Srbije koju je u prethodne četiri godine stvorila vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.
Takođe, premijer konstatno u javnosti iznosi stav o radu pojedinih medija – od privatnog tabloida „Informer“, čiju apsolutnu podršku uživa i čiji rad sam hvali, do javnog servisa, čiji rad kritikuje na svakom koraku. Prozivke idu od toga da su novinari lažovi i ološi, pa sve do optužbi da žele destabilizaciju države i Vlade. Najnoviji primer je omalovažavanje novinara RTS-a zbog izveštavanja sa nedavno završene Olimpijade.
(RTS, 22. 8. 2016. godine)
„O nekima na javnom servisu me je sramota i da govorim. Svi građani ih plaćaju da bi oni širili mržnju prema pojedincima ili Vladi samo zato što ne mislimo kao oni. Ja na RTS ne idem već četiri do pet meseci i neću ni da idem.“
Kao vid protesta zbog izveštavanja RTS-a, premijer je poslednjih meseci čak javno govorio da neće otići da gostuje na nacionalnoj televiziji. Međutim, popustio je nakon mesec dana i seo u sudio javnog servisa. Kada je na red došla tema slobode medija, premijer je tvrdio da postoje zemlje u EU koje imaju daleko manje slobode nego Srbija. Zanimljivo je da nije imao odgovor na pitanje novinara na koje zemlje tačno misli.
(RTS, 18. 9. 2016. godine)
„Pa na mnoge mislim. Znaju oni to“, kratko je odgovorio premijer i prešao na sledeću temu.
Kako je moguće da Aleksandar Vučić tvrdi da su naši mediji slobodniji od mnogih u Evropskoj uniji, a da pritom ne može da navede nijedan konkretan primer.
Istinomer je odlučio da proveri u kojim se to još zemljama EU novinari etiketiraju i dele na „vaše“ i „naše“, istraživački novinari nazivaju lažovima, a određeni mediji namerno bojktuju od strane vlasti.
Odgovor smo tražili u izveštajima međunarodnih organizacija koje se bave slobodom štampe, kao i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.
Tako, na primer, u izveštaju „
Fridom hausa„, organizacije koja već 75 godina nadgleda razvoj slobode i demokratije u svetu, Srbija, kada je reč o slobodi štampe, spada u red poluslobodnih zemalja. U istu grupu spadaju i skoro sve zemlje Zapadnog Balkana, Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Albanija, Italija, ali i druge. Srbija se nalazi na 36. mestu u Evropi, a iza nas se nalazi samo jedna članica Evropske unije, u kojoj je stanje medija ocenjeno lošije nego u Srbiji. U pitanju je Grčka.
Takođe, Fridom haus nas je smestio i u grupu zemalja koje su u prethodnoj godini (2015) najviše nazadovale u pogledu slobode štampe. Pored nas u “neslavnom društvu” su i Bangladeš, Turska, Francuska, Jemen, Egipat, Zimbabve, Makedonija i Burundi. Kao uzrok nazadovanja Srbije u sferi medijskih sloboda Fridom haus jasno navodi način na koji se Vlada Aleksandra Vučića ophodi prema novinarima.
„Neprijteljska retorika usmerena ka istraživačkim novinarima, cenzura novinara i medija, kao i smanjena mogućnost kritičkog, nezavisnog izveštavanja“, stoji na sajtu Fridom hausa.
Srbija se ne kotira dobro ni kada se razmatraju rezultati druge organizacije koja se bavi slobodom štampe. U pitanju su Reporteri bez granica, koji indeks slobode sastavljaju na osnovu nekoliko kriterijuma: nezavisnost medija, kvaliteta postojećih medijskih zakona, kao i stepena sigurnosti koje novinari uživaju.
Na toj listi, doduše, Srbija zauzima 59. mesto na svetu, a od zemalja EU od nas su lošije rangirane Hrvatska (63), Mađarska (67), Italija (77), Grčka (89) i Bugarska (113).
Takođe, pored rezultata ove dve organizacije, treba u vidu imati i poslednji
izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu, u kom se nedvosmisleno kaže da Srbija u oblasti slobode medija nije napravila nikakav pomak u odnosu na prethodni izveštaj. Kao sporna tačka navodi se odnos vlasti prema istraživačkim novinarima. Navodi se i da „Srbija u narednih godinu dana treba da obezbedi uslove za puno ostvarivanje slobode izražavanja“.
S obzirom na sve ove podatke i činjenice koje pokazuju da je Srbija po slobodi medija još uvek daleko od razvijenih demokratskih zemalja, ali i da postoje zemlje EU u kojima je medijska slika lošija nego u Srbiji, Istinomer izjavu premijera Aleksandra Vučića ocenjuje kao „skoro neistinu„. Bitno je naglasiti da, kao što izveštaji i pozicije zemalja na listama jasno pokazuju, nijedna zemlja EU nije deset puta lošije rangirana od Srbije, kako je premijer to tvrdio. Zbog toga premijera Vučića pozivamo da u javnost izosi precizne podatke, jer ovako neodgovornim izjavama sigurno ne doprinosi razvitku medijskih sloboda u Srbiji.