Nema mesta za ekstremiste
Rečenica izgovorena nakon ubistva francuskog navijača Brisa Tatona u centru Beograda, kao i najava predsednika da će „Srbija reagovati sa najvećom mogućom ozbiljnošću i u tome će biti primenjen princip strogosti kako bi se izbegle sve slične reakcije i događaji u budućnosti“, delovala je kao čvrsta rešenost da se tako nešto ne ponovi.
U danima koji su sledili povučen je prvi potez time što je Tužilaštvo podnelo zahtev za zabranu nekoliko najagresivnijih navijačkih grupa. I tu se stalo. Nakon toga Ustavni sud nijednom nije postupao po zahtevu Tužilaštva.
U međuvremenu, nasilje na stadionima i ulicama je nastavljeno.
„Navijač Crvene zvezde, Igor Vrelić (21) pogođen je juče metkom u stomak u tuči na severnoj tribini beogradske Marakane, tokom utakmice protiv OFK Beograd.“
B92, 15. 4. 2010. godine
„Fotoreporter povređen je na utakmici Lav kupa Srbije Partizan – Vojvodina (1:3), nakon što je pogođen bakljom koja je bačena sa tribine.“
B92, 15. 4. 2010. godine
„U tučama navijača kod hale „Pionir“ i kod stadiona Crvena zvezda, uoči večerašnje utakmice Partizana i Arsenala, nekoliko osoba je povređeno, a više privedeno.“
Tanjug, 28. 9. 2010. godine
Vrhunac ekstremističke i navijačke razularenosti dogodio se sredinom oktobra 2010. u roku od samo nekoliko dana. Huligani su najpre, u pokušaju da spreče održavanje Parade ponosa, započeli napade na policiju u kojima je oko 150 osoba povređeno, a procenjena je i materijalna šteta od preko milion evra. Samo dva dana kasnije došlo je do novih izgreda u Đenovi na utakmici Italija-Srbija kada je zbog divljanja gostujućih navijača meč prekinut. Oni najekstremniji su uhapšeni i čekaju na odluku italijanskog suda.
Predsednik Tadić je nakon toga objasnio da „ne može se jedan decenijski problem koji svoje duboke korene ima u devedesetim rešiti za godinu dana“.
„Ova vlada je pokazala spremnost, sposobnost i odlučnost da prekine taj kontinuitet…Stvari se, dakle, suštinski menjaju nabolje i događaji u Beogradu i Đenovi odgovor su organizovanog kriminala i nasilničkih grupa na uspostavljanje pravne države.“
Politika, 17. 10. 2010. godine
Jedini slučaj gde je država pokazala kakvu-takvu odlučnost jeste presuda za pretnje novinarki B92 Brankici Stanković.
Veće Apelacionog suda je potvrdilo presudu Stefanu Hadži Antiću kojom je osuđen na 15 meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke B92 Brankice Stanković. U saopštenju Apelacionog suda navodi se da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je okrivljeni počinio krivično delo za koje je osuđen, jer je ugrozio sigurnost autorke „Insajdera“ Brankice Stanković.3
Beta, 16. 9. 2010. godine
Većina činjenica govori da je država malo šta uradila po pitanju rešavanja problema ekstremističkih grupa i da one i dalje stvaraju atmosferu nesigurnosti u društvu. Zbog toga Istinomer predsedniku Srbije daje ocenu „skoro neistina“.
