Nema osnova za kritiku
Svaki put kada Vlada Srbije obeležava godišnjicu rada čovek koji je vodi dobije poriv da glorifikuje njene rezultate. Ipak, za razliku od 2010. kada je tvrdio da su on i njegov kabinet u najvećoj meri ispunili obećanja, Cvetković sada priznaje da je bilo problema u radu, ali samo u domenu ekonomije. Da li je baš tako?
Prvi i najveći problem je što bi premijer da građani progledaju Vladi kroz prste zbog najvažnijih obećanja iz predizborne kampanje, kao što su smanjenje nezaposlenosti, dovođenje stranih investitora, podela besplatnih akcija. Ako to, ipak, nekako zanemarimo, treba pogledati šta je pre tri godine premijer naveo u ekspozeu kao prioritete u radu: punu posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda njenih građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije i punu saradnju sa Haškim tribunalom.
Nema sumnje da je u proteklom periodu Srbija bila opredeljena za članstvo u EU, ali o brzini i obećanjima u vezi sa članstvom – nema ni govora. Vlada, ali i Skupština, su većinu svojih zadataka ispunjavali tek pod pritiskom i kada svi rokovi isteknu. Bilo je i slučajeva kada je srpska vlast pokušala da izigra EU, kao u slučaju ukidanja blanko ostavki ili uvođenja dvojnih akciza na gorivo. Neki važni zakoni i dalje čekaju na usvajanje, pa nije ni čudno što se kasni sa zacrtanim u Akcionom planu.
Na pitanje „da li su Kosovo i Metohija i dalje u sastavu Srbije?“ tj. da li je Vlada ispunila svoj drugi zadatak, ne postoji jedinstven, niti tačan odgovor. Ono što je, ipak, izvesno jeste da diplomatska borba srbije nije donela željene rezlutate, da je počeo dijalog sa Prištinom i da su pojedini članovi Vlade počeli da govore o podeli pokrajine. Sve to ne uliva uverenje da je Vlada ostala potpuno dosledna svom zadatku iz ekspozea.
(Sad da zažmurimo na obećanja o razvoju privrede i poboljšanju životnog standarda i na razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva.)
Što se tiče beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije, građani nemaju utisak da su se stvari popravile i korupciju i dalje percipiraju kao veoma rasprostranjenu. Najavljeni zakoni iz te oblasti nisu doneseni, Agencija za borbu protiv korupcije jeste osnovana, ali se njeno mišljenje ne uvažava, donose se nove strategije koje bi tek u budućnosti trebalo da daju rezultate.
Poput obećanja o brzom ulasku u EU, slično je i u slučaju saradnje sa Hagom – sve se obavljalo nakon ozbiljnih opomena iz Tribunala da saradnja nije potpuna i da će to zakočiti Srbiju na evropskom putu. U mandatu ove Vlade jesu uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, ali je poslednji optuženik, Goran Hadžić, i dalje na slobodi.
S obzirom na gornje navode, vidi se da mesta za kritiku Vlade, zanemarujući ekonomiju, ima i u drugim oblastima. Negde su ozbiljnije, negde umerene. Stoga i ocena za premijera – „skoro neistina“.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa
