Nema prisluškivanja na svoju ruku

Krajem septembra 2010. zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneli su zahtev za ocenu ustavnosti da li bezbednosne agencije mogu da prisluškuju građane.

Ustavni sud je u aprilu 2012. utvrdio da su odredbe zakona o tim agencijama neustavne. Konkretno, to znači da „bezbednjaci“ ne mogu da pribavaljaju podatke od telekomunikacionih operatera, kao i da direktor VBA ne može da odlučuje ko će biti prisluškivan, već da će agencije tu dozvolu morati da traže od suda. 

I pored odluke suda ombudsman je nastavio da istrajava u zaštiti privatnih komunikacija građana. Tako je Janković najavio da će održati sastanak sa predstavnicima bezbednosnih službi i pravosuđa o tome kako da se efikasno zaštite građani, a da, opet, sistem bezbednosti bude osiguran. On je, takođe, poručio da će se zalagati „da se službe zakonski obavežu da naknadno obaveste građane koje su elektronski nadzirale, ako tom prilikom nije otkriveno ništa što ih optužuje“.

„Kada sam pre dve godine obavio prvu preventivnu kontrolu rada BIA, izveštaj o tome dostupan je na sajtu zaštitnika građana, pokrenuo sam to pitanje o potrebi da se uvede naknadna obaveza obaveštenja građana koji su nadzirani, kako bi oni prisustvovali uništavanju podataka koji su tajno pribavljeni o njima. To će biti i jedan od narednih koraka, ali postoji i niz drugih koraka koje treba preduzeti radi uspostavljanja civilne kontrole nad sektorom bezbednosti.“

Danas, 27. 4. 2012. godine

S obzirom na napore koje je podneo u očuvanju privatne komunikacije građana, Janković dobija ocenu „dosledno„.