Nemoguća je saradnja sa SNS

Početkom 2012, Boris Tadić, u to vreme lider Demokratske stranke, oštro je odbacio mogućnost saradnje sa Srpskom naprednom strankom.

Da li to znači znači da je nemoguća saradnja s naprednjacima?

Nekad mi je čudno da to moram uopšte da argumentujem! Dovoljno je samo otvoriti stranice novina od pre godinu-dve, pa čak i od pre nekoliko meseci i sabrati sve to što je rečeno i učinjeno s njihove strane. I videti zašto je to nemoguće. Ja sam uvek spreman da pomognem ljudima, pa i ljudima koji su kreirali tu stranku, zbog toga što je to korisno za naše društvo. Sistem kakva je bila Srpska radikalna stranka i one pretnje tipa „za jednog ubijenog Srbina ubićemo sto muslimana“ jako su loši za Srbiju. Tu zastrašujuću pretnju mi imamo u svom istorijskom pamćenju – sto Srba za jednog Nemca. Taj ko je to izgovorio nije sposoban da vlada sobom, a kamoli zemljom. Šta je danas garancija da se tu nešto promenilo?

Pričate o Tomislavu Nikoliću?

Pričam o tome da je biti član te stranke i izgovarati te morbidne stvari bila čista agresija. Sumnjam da je došlo do
suštinske promene i da je ona moguća u tako kratkom roku. Ako ste 10 ili 15 godina bili pripadnik jedne ideologije i tvrdili da ste to svom snagom, a sada očekujete da neko poveruje da ste preko noći promenili svoju mentalnu strukturu i da ste sada svom snagom za ono protiv čega ste se 20 godina borili, pa dozvolite da svako ima sumnju. Nakon hapšenja Karadžića organizovali su demonstracije s ljudskim žrtvama, a nakon hapšenja Mladića bilo je znatno drugačije. To je nesumnjiv napredak, ali vi nikad ne znate kad će da eksplodira ta naprava, politička naprava Srpska napredna stranka. Pogledajte samo sastav ljudi koji je vode.

Znači, možemo sada prvi put da kažemo da ni pod kojim uslovima nećete praviti koaliciju sa SNS-om?

Dozvolite mi da to objasnim Zoranovim rečima. Devedesetih godina su ga pitali: „Da li biste s Miloševićem napravili koaliciju?“ I on je odgovorio: „Zašto da ne, ako bismo znali da nešto delotvorno može da izraste iz te saradnje. Jedini razlog zašto nećemo jeste što znamo da iz toga ništa delotvorno ne može da izađe.“ I danas upravo upotrebljavam Zoranove reči: „Zato što ništa delotvorno ne može da nastane u naredne četiri godine iz te saradnje, neće ni biti koalicije između DS-a i SNS-a.“
Nedeljnik, 11. 1. 2012. godine

Na sed­ni­ci Glav­nog od­bo­ra Demokratske stranke, na samom početku kampanje za prošlogodišnje izbore, Tadić je istakao da neće biti vlade sa SNS, DSS i SRS. Posebno je bio oštar prema SNS, ko­ju je na­zvao „vr­da­la­ma stran­kom”.

„Političke stranke koje menjaju svoja načela, svoje programe, koje nemaju nikakvu viziju i plan, koje jedne godine govore da treba pobiti 100 Muslimana za jednog Srbina, pa onda kažu da tako nešto nikad nisu rekli. Političke stranke koje su proizvodile nasilje, koje su se  dičile učešćem u ratovima, a onda kažu da su tamo kuvali ili bavili se logističkim poslovima. Političke stranke koje su govorile da su za veliku Srbiju, a sada su za evropsku Srbiju. Političke stranke koje su govorile da će Srbija biti crna rupa na svilenom tepihu. Političke stranke koje su vrdalama stranke. Koje nemaju nikakvo ukorenjenje u politici. Za koje se ne zna šta će sutra reći. Takve stranke ne mogu da vode Republiku Srbiju, njene građane, prema izvesnoj budućnosti. Takve stranke Srbiju vode prema zaokretima kojima nema kraja. Takve političke stranke vode Srbiju prema kursu koji nema cilj. Takve političke stranke vode Srbiju kao brod koji bi se u mestu vrteo čas napred, čas nazad, čas levo, čas desno. Jer o njihovom ponašanju, ljudskom karakteru svedoče ljudska dela. Svedoči ljudska praksa. Praksa je najbolji kriterij istine i identiteta svakog na ovoj planeti.”
Beta, 11. 3. 2012. godine

Ipak, kao počasni predsednik DS Tadić ne isključuje mogućnost koalicije sa SNS, niti pominje prošlost lidera te partije kao nepremostivu prepreku za saradnju.

Rekli ste da je ova vlada nestabilna. Kakve su mogućnosti za veliku koaliciju?

„Da bi uopšte bila moguća velika koalicija, DS mora višestruko da poveća podršku građana. Drugi uslov je konsenzus o strateškim ciljevima i sredstvima kako da se oni ostvare, a treći uslov je dogovor o raspodeli uloga. Veliko je pitanje da li ti uslovi mogu biti ispunjeni do izbora i sve zavisi od razvoja političkih okolnosti u narednom periodu. Velike koalicije potrebne su kada treba doneti velike promene, kao što je ustav, na primer.“
NIN, 14. 11. 2013. godine

Nedoslednost počasnog predsednika DS-a.