Nezaposlenost u Beogradu na istorijskom minimumu
Predsednik Srbije o padu nezaposlenosti u Beogradu (TV Pink, 25.12.2017. godine)
“Beograd najmanju nezaposlenost u istoriji ima. Pre četiri godine je to bilo 109.850, a danas je to 88.000 nezaposlenih.“
Predstavljajući rezultate gradske vlasti u Beogradu na televiziji “Pink”, krajem prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o sve višem standardu građana prestonice. Kao jedan od argumenata za svoje tvrdnje, Vučić je, po ko zna koji put spomenuo rekordan pad nezaposlenosti. Ovog puta je otišao korak dalje, pa ne samo da je pričao o trendu smanjenja broja onih koji su bez posla, već je izjavio da Beograd ima najmanju nezaposlenost u istoriji.
Dodao je da danas u prestonici ima 88.000 građana bez radnog angažmana, a da ih je pre četiri godine bilo 109.850.
Pričajući o brojkama koje se tiču nezaposlenosti u Beogradu, Vučić, nije precizirao kojim se podacima vodio, s obzirom na to da se ovom statistikom bave dve državne institucije – Republički zavod za statistiku (RZS) i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).
Vučićeva izjava približno se poklapa se sa brojkama NSZ. Naime, prema zvaničnim podacima NZS, na kraju decembra 2017. godine, u Beogradu je na posao čekalo 87.623 građana, a u istom periodu 2013. bilo ih je 108.706, odnosno skoro 22.000 više.
Od Nacionalne službe zapošljavanja dobili smo podatke o broju nezaposlenih od 2.000. godine do danas. Gledajući unazad 17 godina, najmanje nezaposlenih jeste bilo prošle godine, jer je broj onih koji su se ovoj službi javili u potrazi za poslom svake prethodne prevazilazio 90.000 na godišnjem novou. Lista nezaposlenih na evidenciji NSZ-a najduža je bila 2002. godine i brojala je 153.598 građana.
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje o broju nezaposlenih u Beogradu
Podatke o broju osoba koje su bez radnog angažmana pre 2000. godine, međutim, nismo dobili, jer, kako su nam objasnili u NSZ-u, oni ne postoje.
“Za period od 1990. do 1999. godine ne raspolažemo pouzdanim podacima budući da raspoložive baze koje koristimo ne sadrže podatke za period od pre 2.000 godine”, rekli su za Istinomer u Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Dostupna baza Republičkog zavoda za statistiku o broju nezaposlenih u prestonici, koja se služi se drugačijim merenjem još je svežija – u ovoj instituciji barataju podacima o nezaposlenima tek od 2004. godine pa na ovamo. Prema njihovim izveštajima, pre četiri godiine bilo je 118.800 Beograđana bez posla, a 2016. godine 121.900 (još nema brojki za 2017). Ti podaci su, međutim, kako su nam objasnili u RZS, neuporedivi jedni sa drugima, zbog menjanja metodologije istraživanja, pa se ne može tvrditi ni da je nezaposlenost pala, niti da je porasla.
“Godine 2014. Anketa o radnoj snazi je sprovedena kao kvartalno istraživanje, dok se od 2015. godine sprovodi kontinuirano sa kvartalnom periodikom objave rezultata. U 2015. godini došlo je do promene sistema ocenjivanja zbog čega je izvršena revizija podataka za 2014. godinu kako bi se omogućila uporedivost sa narednim periodom”, objasnili su za Istinomer u RZS.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju nezaposlenih u Beogradu od 2014. godine (revidirani i uporedivi podaci)
Sve i ukoliko se, dakle, istorijom smatra period od poslednjih 17 godina, kako ga Vučić očigledno tumači, podaci kojima se hvali iz više uglova su sporni. Kao prvo, nisu svi nezaposleni “prijavljeni na biro”. Drugo, ranije je veći broj ljudi bio na evidenciji NZS, jer je to bio uslov da dobiju zdravstvenu knjižicu, što je promenjeno 2007. godine Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, što su nam potvrdili u samoj NSZ.
“Pojednostavljen je i olakšan način ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje za one kategorije nezaposlenih koja se ne mogu uvesti u evidenciju (npr. studenti) ili nisu zainteresovana za traženje posla”, objasnili su u NSZ navodeći da je to dovelo do značajnog smanjenja broja nezaposlenih i svođenja u realnije okvire.
„Ova promena nije dovela do momentalnog smanjenja broja nezaposlenih na evidenciji NSZ, već je zbog inercije institucija i navika nezaposlenih lica ovaj proces potrajao pune dve godine”, kažu u NSZ.
Ovo, inače, nije prvi put da se Vučić hvali smanjenjem nezaposlenosti, pominjući podatke NSZ-a i RZS, koji su (ovi potonji) više puta osporavani u stručnoj javnosti.
Uz to, u nekoliko navrata menjana je i metodologija istraživanja, o čemu je Istinomer već pisao ovde i ovde. I prošle godine, predsednik je govorio da je nezaposlenost manja nego 1990. godine, što se ispostavilo kao neistinito, jer su tadašnji podaci na nivou države (posebnih podataka za Beograd nema) neuporedivi sa današnjim, zbog drugačijeg načina sabiranja građana bez posla, o čemu je Istinomer, takođe, pisao ovde.
Dakle, ukoliko se broje samo zvanični podaci “biroa za rad”, Vučić jeste u pravu da je nezaposlenost smanjenja u odnosu na pre četiri godine. Ako se, međutim, pogleda statistika RSZ, zbog menjanja metodologije brojanja, sadašnji podaci nisu uporedivi sa onima od pre četiri godine, niti ranijim. Ono što je posebno sporno jeste da nije jasno kojim parametrima se vodio kada je govorio o najmanjoj nezaposlenosti u istoriji Beograda.
Iz kabineta predsednika republike Srbije nismo dobili odgovor na pitanje kojim se podacima služio za ovako smelu izjavu. Dostupne baze jedine dve državne institucije koje se ovim bave dosežu svega 17, odnosno 13 godina unazad, a podaci o broju nezaposlenih, pre ovog perioda, makar prema bazama dostavljenim Istinomeru ne postoje. Dakle, da sumiramo, postojeći podaci nisu u potpunosti relevantni, nisu uporedivi, a na sve to nisu dovoljni da bi se izvukao zaključak o istorijski maloj nezaposlenosti, zbog čega Vučić za ovu izjavu dobija ocenu “neproverivo”.
(Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet)
