Nije nam ugrožena vizna liberalizacija zbog Irana

“Mi moramo da uskladimo viznu politiku sa EU. Postojala je opasnost da nam ukinu bezvizni režim“, objasnio je Ljajić pre nekoliko dana razlog za ponovo uvođenje viza Iranu.

Sasvim oprečnu izjavu, podsetimo, pre samo četiri meseca dala je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je tvrdila da vizna liberalizacija Srbije nije ugrožena. 

Gostujući na RTS-u 22. juna, Joskimović je na pitanje kako stoje stvari sa EU, budući da nam u poslednje vreme zameraju to što smo ukinuli vize pojedinim zemljama poput Irana i da se čak spekuliše da bi zbog togla mogla da bude ugrožena vizna liberalizacija Srbije, odgovorila:

“Mi smo odgovorni i nema razloga da se mi brinemo za viznu liberalizaciju.“

Da bismo utvrdili na čemu je ministarka bazirala ovu svoju samouverenu i optimističnu izjavu, koja se na kraju ispostavila kao neistinita, podsetićemo se šta se dešavalo od kada su krajem avgusta prošle godine ukinute vize Iranu i da li je i koliko vlast bila odgovorna.

Ukidanje viza Iranu, kao i u slučaju drugih zemalja, srpski zvaničnici objašnjavali su ekonomskim i turističkim razlozima, jer kada su olakšane procedure za putovanja, onda će i više turista posećivati našu zemlju. Tako je i bilo, osim što je pored povećanog broja iranskih turista, bio povećan i broj iranskih izbeglica.

Na iranske izbeglice, koji legalno ulaze u Srbiju s namerom da se potom prebace u zemlje Zapadne Evrope, još krajem februara upozorio je Info park. Pozivajući se na zvanične podatke MUP-a, Info park je 26. februara saopštio da je od ukidanja viza za šest meseci u Srbiju ušlo više od 6.000 iranskih “turista“, koji su uglavnom dolazili avionima turskih i zalivskih kompanija sa presedanjem u Istanbulu, Dubaiju, Kataru ili Abu Dabiju. Iako su u Srbiju ušli kao turisti, veliki broj Iranaca boravak u Beogradu koristio je, kako je saopšteno, za uspostavljanje veza sa krijumčarima koji će ih prebaciti do željene destinacije ili za pronalaženje drugih načina da pređu granice Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske ili Rumunije. Mnogi, pošto posle 30 dana nisu mogli da napuste zemlju i odu u EU, u Srbiji su postajali migranti. 

Uprkos tom upozorenju, država Srbija je istog dana najavila da će u martu biti uvedena direktna avio-linija između Beograda i Teherana. To je saopšteno u razgovoru ministra spoljnih poslova Irana Mohamada Džavada Zarifija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, odnosno šefom diplomatije Ivicom Dačićem u Beogradu. Štaviše, Dačić se pred novinarima i iranskim kolegom pohvalio brojkom od 6.000 Iranaca koji su od ukidanja viza posetili našu zemlju i rekao da očekuje da će broj biti veći kada se uvedu direktani letovi. O zloupotrebi bezviznog režima i strahu da će uvođenje direktnih letova povećati broj iranskih migranata, ni Dačić ni Vučić tada nisu govorili. 

Međutim, samo dan kasnije, odnosno 27. februara, odgovarajući na novinarsko pitanje da li direktni letovi od Teherana nose rizik da u Srbiju uđe još veći broj azilanata, ministar Ljajić rekao je da država do marta mora da pronađe neko rešenje, jer bi bilo “šteta da se vratimo na vizni režim” – politički, diplomatski i ekonomski. 

Umesto rešenja za problem lažnih iranskih turista, u martu je jedino proradila direktna avionska linija između Teherana i Beograda, za koju su sve karte bile unapred prodate do juna. Iako je rešenje mogao da bude sporazum o readmisiji sa Iranom, koji bi omogućio prinudnu deportaciju odbeglih iranskih turista, Srbija taj dokument nije potpisala sve do danas. 

Zbog ukidanja viza Iranu iz EU stizale su oštre kritike na račun Srbije. Srpskim vlastima, kako je 18. juna pisao hrvatski Jutarnji list pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, neformalno je poručeno da ukidanjem viza trećim zemljama mogu da ugroze i viznu liberalizaciju svojih građana. 

Formalno, u junu je Savet ministara EU od Srbije zatražio da se “uzdrži od udaljavanja od zajedničke politike EU o vizama”, uz opasku da “je razlog zabrinutosti” nova praksa Srbije da sklapa sporazum o ukidnju viza s raznim državama sveta. 

„Savet ministara ponovo poziva Srbiju da se postepeno uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, u skladu s Pregovaračkim okvirom, i prvenstveno preokrene sadašnje odstupanje od toga”, poručili su u junu šefovi diplomatija EU. 

Ovo, međutim, nije bila jedina opomena Evropske unije. Obavezu usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU naglasio je i izvestilac Evropskog parlamenta (EP), Dejvid Mekalister. Predstavljajući 20. juna nacrt svog izveštaja o Srbiji poslanicima Spoljnopolitičkog odbora EP, Mekalister je pozvao Srbiju da ne odlaže rad na obavezi postepenog usklađivaja spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU. 

Budući da je i pored jasnih zamerki EU zbog ukidanja viza Iranu ministarka Jadranka Joksimović u junu rekla da “nema razloga da se mi brinemo za viznu liberalizaciju”, Istinomer je tražio ministarkin komentar na to što je Srbija ipak morala da vrati vize Iranu jer bi EU građanima Srbije uvela vize za putovanje u zemlje Šengenskog sporazuma. Pitali smo i zbog čega je Srbija uopšte ukidala vize Iranu prošle godine, ako je usklađivanje sa viznim režimom EU jedna od obaveza naše zemlje u procesu pregovaranja?

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović