Nijedna zvanična institucija nije protiv izgradnje gondole

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da “nijedna zvanična institucija nije protiv izgradnje gondole” prilikom obraćanja “Građanskom demokratskom forumu” na njihov predlog da se plan detaljne regulacije za gondolu od Kalemegdana do Ušća stavi van snage, jer je po njihovoj oceni reč “o štetnom projektu”.    

 

 

Skupština grada je sredinom maja 2019. odbacila ovaj predlog šefa odborničke grupe “Građanski demokratski forum – inicijativa žena Srbije” Radeta Veljanovskog. Tom prilikom, Vesić se obratio prisutnima sledećim navodima:

 

“Većina koja sada govori nešto vezano sa gondolom nije reč rekla kada je donošen ovaj plan. I ono što sada radite to se zove naknadna pamet. Da ste učestvovali u procesu donošenja plana, možda su neke vaše primedbe i mogle da budu prihvaćene, često i prihvatamo primedbe koje su opravdane. Pošto niste učestvovali u donošenju plana, jer vas to tada nije interesovalo, onda žao mi je al’ je plan usvojen”, zaključio je Vesić.  

 

Međutim, navode Gorana Vesića da stručnu javnost “tada nije interesovalo da učestvuje u donošenju plana” demantuje činjenica da je Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, još u oktobru 2015. godine, dostavio svoje mišljenje o izgradnji gondole Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, navodi se u istraživanju Insajdera.

 

Naime, u mišljenju je istaknuto da se “zabranjuje postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima“.

 

Ipak, bez obzira na to, kada je Javno preduzeće Skijališta Srbije, koje se vodi kao investitor ovog projekta, 2016. godine zatražilo mišljenje o izgradnji žičare od Republičkog i od Gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Republički i Gradski Zavod su 2017. dali svoju saglasnost i plan je donet.

 

Očigledan paradoks koji je proizašao iz ovakve izmene stava i odluke zasnivao se na činjenici da Republički zavod za zaštitu spomenika zapravo nije dao zvanično mišljenje na prvobitni Nacrt plana detaljne regulacije kojim je omogućena izgradnja žičare Ušće-Kalemegdan; iako je Zakonom o kulturnim dobrima (član 107), “obavezan da priloži svoje mišljenje o prostornim i urbanističkim planovima koji predviđaju radove na kulturnim dobrima”. 

 

Do toga je došlo iz razloga što procedure davanja stručnog mišljenja o ovom projektu uopšte nisu bile sprovedene. 

 

Ispostavilo se da Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture i Stručni savet ove institucije imaju potpuno različite stavove o projektu izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi, a da je saglasnost data na osnovu saglasnosti dela samo jednog odeljenja i direktorke te institucije. Dakle, nijedno odeljenje, osim Odeljenja za arhitekturu, nije bilo konsultovano oko projekta gondole, piše Insajder.

 

Dve godine kasnije, nakon što su predstavnici najveće evropske organizacije za zaštitu kulturne baštine – Evropa Nostra, zatražili mišljenje Stručnog saveta o izgradnji žičare, savet je konačno u aprilu ove godine izneo svoje zvanično mišljenje, usprotivio se izgradnji žičare i podsetio na mišljenje koje je dato u oktobru 2015. godine, ističući da “Zavod nije smeo da odstupi od njega”.

 

Takođe, na inicijativu Evropa Nostre, Centar za svetsku baštinu UNESKO, konzervatori Republičkog zavoda i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), uputili su apel svim nadležnima, navodeći “da bi projekat imao nenadoknadive posledice na devastaciju najvažnijeg spomenika kulture Beograda”.

 

Udruženje za zaštitu prava na životnu sredinu – RERI, podnelo je 17. aprila tužbu Upravnom sudu, zahtevajući da se građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova poništi kao nezakonita, a da se pripremni radovi hitno zaustave.

 

 

Upravni sud u Beogradu je 19. aprila doneo rešenje kojim se “nalaže zaustavljanje radova na projektu gondola na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture”, navodi se u saopštenju Udruženja za zaštitu prava na životnu sredinu.

 

Zbog planirane gondole u međuvremenu se pobunilo 20 strukovnih organizacija, a peticiju protiv izgradnje je do sada potpisalo više od 15.000 građana.  

 

“Kada se radi o razvojnim investicijama koje imaju tako dalekosežne posledice na intergritet i autentičnost spomenika kulture od izuzetnog značaja za Srbiju i grad Beograd, neshvatljivo je da odluke vezane za takve investicije, nisu podlegnute rigoroznim studijama, javnim raspravama i punom uključivanju stručne javnosti kao i građana kojima je Beogradska tvrđava omiljeno sastajaliste i šetalište”, navodi se u peticiji.

 

Doduše, jedna javna rasprava ipak jeste bila održana 11. juna u Gradskoj upravi nakon javne prezentacije studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta gondole Ušće-Kalemegdan, o čemu je Istinomer već pisao. Članovi Inicijative Ne da(vi)mo Beograd pobunili su se jer nije bilo dovoljno mesta u sali za sve prisutne, nakon čega se prelaskom u veću salu nastavila rasprava u kojoj, predstavnici Ministarstva životne sredine Vlade Srbije i ostali prezenteri o proceni, nisu imali gotovo nikakav odogovor na postavljena pitanja. Umesto toga, uputili su građane da se pisanim putem obrate Ministarstvu i nadležnima sa svojim sugestijama i kritikama.

 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 16. jula ove godine podnelo tužbu Vrhovnom kasacionom sudu zbog odluke Upravnog suda da privremeno obustavi pripremne radove na izgradnji gondole na Kalemegdanu. Kako navode, “tužba je podneta jer grupa građana (organizacija RERI) po čijoj tužbi je doneta odluka o privremenom obustavljanju radova “ne može biti stranka u postupku””, prenosi Insajder.

 

[proverime]

Bitno je napomenuti i da se u Planu generalne regulacije grada Beograda, koji je po definiciji osnov za sve detaljne planove izgradnje u Beogradu, navodi da postoji “zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti spomenik kulture, njegovu zaštićenu okolinu ili narušiti autentičnost ambijenta”. 

 

Takođe, u delu koji se tiče arheoloških nalazišta, navodi se da je u “granicama zaštićenih arheoloških lokaliteta zabranjeno izvođenje bilo kakvih radova koji bi devastirali arheološki kulturni sloj”.   

 

Dakle, Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture nije dobio pravovremenu i adekvatnu priliku da se u celosti institucije oglasi povodom izgradnje žičare Ušće-Kalemegdan. Do toga je došlo iz razloga što procedure davanja stručnog mišljenja o ovom projektu uopšte nisu bile sprovedene. Saglasnost je data na osnovu samo jednog odeljenja i direktorke Zavoda. 

 

Ipak, Stručni savet Zavoda je, dve godine kasnije, na zahtev Evropa Nostre izneo svoje zvanično mišljenje i usprotivio se izgradnji žičare. Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), takođe je iznelo negativan stav po pitanju ovog projekta. Osim toga, i Upravni sud u Beogradu doneo je rešenje o obustavi radova na izgradnji gondole do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti izdate građevinske dozvole. Stoga, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, za izjavu da “nijedna zvanična institucija nije protiv izgradnje gondole” dobija ocenu “neistina”.