Prepucavanje Srbije i Hrvatske o vojnom naoružanju počelo je još pre nešto više od godinu dana, a zahuktalo se najavom Hrvatske krajem prošle godine da će od SAD-a nabaviti raketni sistem velikog dometa. Iako Aleksandar Vučić danas tvrdi da na takve „provokacije“ nikada nije odgovarao, čini se da je neke od svojih izjava i postupaka premijer slučajno ili namerno zaboravio.
Dok je Hrvatska, kao članica NATO-a, tvrdila da će oružje nabaviti pod izgovorom ispunjavanja obaveza članstva, u Srbiji se govorilo da će se adekvatno zaštiti kupovinom odbrambenog sistema od Rusije. Naime, u oktobru prošle godine Hrvatska je od Pentagona tražila da joj donira 16 lansera raketa dometa do 300 kilometara, koje je SAD proglasio vojnim viškom. Sve bi bilo urađeno u okviru programa pomoći savezničkim državama članicama NATO pakta.
S obzirom na to da je Aleksandar Vučić tvrdio da nikada nije reagovao na najave hrvatskog naoružavanja, a da je Istinomer utvrdio da je u najmanje 5 svojih javnih nastupa premijer vrlo detaljno i posvećeno analizirao sve što se događa u Hrvatskoj, i više je nego jasno da se Vučić tim pitanjima bavio kad god je za to imao priliku. Zbog toga Istinomer premijeru Srbije daje ocenu „neistina„.
U nastavku pogledajte samo neke od izjava premijera Vučića, na koje je izgleda i sam zaboravio.
(Tanjug, 28.10.2015. godine)
“Ako pitaju šta će nam sve to, neka postave pitanje šta će to nekima u okruženju, kada su svuda okruženi NATO zemljama, a samo jedna nije, a to je Srbija…A sutra ćete da me pitate, u nekoj drugoj konstelaciji snaga u svetu, šta si uradio da zaštitiš svoju zemlju. Nećemo da nabavljamo oružje koje je, nazovimo ga takvim, ofanzivno, ali moramo da zaštitimo svoju teritoriju.“
Najavio je i da je Srbija primorana da kupi odbrambeni sistem, a da će pomoć u nabavci potražiti od Rusije i Vladimira Putina, ali i Nemačke.
(Tanjug, 25.10.2015. godine)
„Da oružje bude proizvedeno u Srbiji, loše je stanje sa helikopterima, tražićemo pomoć od Rusije na tu temu. Bavićemo se kupovinom od Rusa i Nemaca, ali će se većina proizvoditi ovde. Mi smo mala zemlja, ali ćemo se potruditi da imamo dovoljno naoružanja da bismo mogli da se odbranimo od mogućih napada i zaštitimo našu zemlju.“
I sledećih dana Vučić se bavio oružjem koje je Hrvatska trebalo da nabavi.
(TV N1, 28.10.2015. godine)
„Oprostite, ćutimo kad dobijete borbene helikoptere, ćutimo kad neko dobija borbena oklopna vozila i to na stotine. Ćutimo kada neko dobija nove haubice, nema problema pravimo mi naše. Možemo odgovoriti.“
Period ćutnje trajao je nekoliko nedelja, a u centar pažnje pitanje naoružanja dospeva početkom januara ove godine, kada u posetu Srbiji dolazi zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin i kao poklon donosi maketu odbrambenog sistema S-300, koji Srbija želi da nabavi od Rusije. Prema rečima premijera Vučića, to je jedini adekvatan odgovor Srbije na naoružavanje Hrvatske.
Dmitrij Rogozin i Aleksandar Vučić / Foto: FoNet
Vučić je na konferenciji za medije sa Rogozinom ponovio da Srbija neće biti laka meta, a nije propustio priliku ni da spomene Hrvatsku.
(Tanjug, 11.1.2016. godine)
„Balističke rakete i lansirne rampe koje su planirane da se nabave u Hrvatskoj imaju domet od 300 i 350 kilometara. Možete iz Zagreba ili bilo kod drugog mesta da gađate bilo koje mesto u centralnoj Srbiji.“
Premijer je već sledećeg dana pozvao komšije da ne nabavljaju naoružanje, a na sto je stavio i obećanje da će i Srbija zaustaviti nabavku novog sistema, ukoliko Hrvatska odustane od ofanzivnog oružja.
(TV Pink, 12.1.2016. godine)
„Kako je moguće da neko pokušava da obrće stvari. Je l’ Hrvatska kupila pancer haubice? Je l’ uzela licencu za vozila patrija? Jeste. Na to je naša reakcija da mi nećemo balističke rakete iste snage, mi hoćemo odbrambeni sistem…Samo hoćemo da budemo svoj na svome, hoćemo mir. Samo nemojte da nabavljate lansere za balističke rakete, i sve će biti u redu. Srbija vrlo povoljno može da reši svoje probleme, ali ona želi da brine o miru u regionu.“
Međutim, do danas nije došlo do realizacije tog plana, niti je u javnosti premijer ikada više govorio o odbrambenom sistemu S-300. Vrlo slična situacija je i u Hrvatskoj, koja je od kraja prošle godine dva puta izlazila na birališta, a da u međuvremenu nijedna od najavljenih vojnih investicija nije realizovana. Kako mediji u susedstvu prenose, nikakve rakete još uvek nisu dospele u Hrvatsku, a o tome se od početka ove godine više i ne govori. Dakle, nije teško zaključiti da stvari i u Srbiji i u Hrvtaskoj funkcionišu po istoj mantri – mnogo toga kao da je samo (najčešče predizborna) predstava za narod, a pri tome nijedna država izgleda da nema zdravu ekonomsku osnovu na kojoj bi gradila moderniju i jaču vojsku.
