Niko nije saopštavao drugačije brojeve od onih u bazi
Epidemiološkinja i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević prilikom gostovanja na TV Pink kazala je da je zarad transparentnosti
podataka uspostavljen informacioni sistem tokom epidemije virusa korona. Komentarišući nedavne izjave kolege Predraga Kona da je broj preminulih tri puta veći od broja koji je objavljivan u periodu od marta do juna, rekla je da oni nisu objavljivali podatke “drugačije od onih iz baze”.
Izjave nadležnih i podacima u vezi s korona virusom proteklih meseci redovno su bile, malo je reći, zbunjujuće, kontradiktorne i nelogične.
Zašto je sporna tvrdnja Kisić Tepavčević?
Zahvaljujući istraživanju novinara BIRN, koji su imali uvid u kovid bazu, pre nekoliko meseci javnost je saznala da podaci koje je objavljivao Krizni štab nisu identični s onima koji se navode u tabelama s brojevima preminulih, zaraženih itd.
Istraživanje BIRN pokazalo je u junu da postoje zvanični podaci o broju obolelih od virusa korona, koji se razlikuju od onih svakodnevno prezentovanih javnosti, zbog čega je i premijerka Ana Brnabić za izjavu da nisu skrivani podaci dobila ocenu – neistina.
Dakle, kako je BIRN ustanovio posle uvida u informacioni sistem, u Srbiji je od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrle 632 osobe. To je za 388 više od zvanično saopštenog broja (244).
U tom trenutku, broj zaraženih se kretao između 300 i 340 dnevno, kako je BIRN saznao, a zvanično taj broj je bio manji od stotinu.
Tri meseca kasnije, član Kriznog štaba dr Predrag Kon gostujući u programu NewsMax Adria izjavio je da su njegova istraživanja pokazala da je bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je bilo pismeno prijavljeno. Iako je u junu rekao da mu rezultati istraživanja novinara liče na “teorije zavera”.
*Lokalni štabovi svakoga dana daju informacije o virusu korona
*Kon: Ovo je čista istina, pa neka boli koga boli
Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević drži se, dakle, istog stava kao i premijerka Brnabić – da podatke nisu krili, ne nudeći nikakve nove argumente na osnovu kojih bismo mogli da zaključimo da je do greške došlo u informacionom sistemu.
I u ranijim izjavama članova Kriznog štaba bilo je prebacivanja odgovornosti na “informacioni sistem” odnosno na ljude koji su upravljali njime. BIRN je, međutim, ustanovio da podaci u informacionom sistemu nisu bili identični podacima koji su saopštavani javnosti. Pitanje nije kako je došlo do greške u informacionom sistemu, nego kako je došlo do toga da se podaci pogrešno čitaju “iz sistema”.
Zbog svega rečenog, tvrdnja epidemiološkinje dobija ocenu – neistina.
Naslovna fotografija: FoNet/Slobodan Miljević