Nisam stajao u odbranu izvršilaca zločina

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji jednom sedmično gostuje u jutarnjem programu TV Happy, u ovonedeljnom gostovanju dotakao se i teme ratnih zločina, zbog kojih je i sam osuđen na deset godina zatvora.

Lider radikala, kog je Haški tribunal osudio za podsticanje progona i deportaciju i progon hrvatskog stanovništva u Hrtkovcima, izjavio je da ne može da negira da je bilo zločina i na srpskoj strani i nastavio:

„Nikad nisam negirao, niti sam stajao u odbranu izvršilaca zločina.“

Ipak, dodao je jedno „ali“: „Ali vidiš, ljudi koji su potpuno nevini, robijaju zbog tih izmišljenih zločina.“

Zatim je nastavio kako se Ratko Mladić „bori za život“, da je „u veoma teškom stanju“ i Radovan Karadžić, da je najteže „ovim našim mučenicima koji su u Estoniji, tamo je Milan Martić, težak bolesnik od dijabetesa, tamo je general Milošević i tamo im pomaže Milan Lukić, on je dosta mlađi od njih i tako sačuvanog zdravlja, pa im se nađe pri ruci“, kao i da je Jovica Stanišić „hronično bolestan“.

Vratimo se na Šešeljevu tvrdnju da nikad nije negirao zločine, niti stajao u odbranu izvršilaca zločina.

Samo Šešeljeva bibliografija, bez njegovih javnih nastupa, dovoljna je da se zaključi kakav je njegov stav prema Haškom tribunalu, a samim tim i prema haškim osuđenicima. „Suočavanje sa haškim inkvizitorima“, „Pocepana haška inkvizitorska odežda“, „U čeljustima ku*ve Del Ponte“, „Lažljiva haška pede*čina Džefri Najs“, samo su neki od naslova njegovih knjiga. Da je Haški tribunal antisrpski i politički sud, lider radikala ponavlja godinama unazad.

„Mi smo u situaciji da napravimo saldo Haškog tribunala, da kažemo na kraju da je to bio izrazito antisrpski i politički sud, koji nikakve veze nije imao ni sa pravdom ni sa pravosuđem, ni sa osnovnim pravnim principima, da je to bio sud u funkciji produžetka američke spoljne politike i američke oružane sile. (…) Tako su se i ponašale njegove sudije i tamo je mnogo časnih Srba nevino osuđeno“, jedna je od njegovih brojnih izjava o Haškom tribunalu.

Pred istim tim tribunalom Šešelj je, između ostalog, bio svedok odbrane na suđenjima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, koje je abolirao krivice i pošto su im izrečene presude.

Nakon što je u martu 2016. Radovanu Kardžiću izrečena prvostepena presuda za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti, Šešelj i Srpska radikalna stranka organizovali su miting u Beogradu, sa kog je lider radikala poručio da je vođa bosanskih Srba osuđen iako je „nevin“.

„Danas je zločinački Haški tribunal, lažni sud, lažni sud zapadnih sila, osudio prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na 40 godina robije. Osudio ga je nevinog, bez ikakve krivice, osudio ga je samo zato što je Srbin i što se u odlučnom istorijskom momentu našao na čelu srpskog naroda Bosne i Hercegovine, što je poveo taj srpski narod u formiranje Republike Srpske.“

Pošto je u junu 2021. Ratko Mladić pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina, Šešeljeva stranka saopštila je da su srpski radikali potpuno uvereni u Mladićevu nevinost po svim tačkama optužnice i da će on u srpskom narodu ostati zapamćen kao „veliki heroj, istinski patriota i nepokolebljivi borac protiv islamskog fundamentalizma“. Uoči izricanja presude Šešelj je rekao:

„Ja znam da je on nevin. Ja sam pročitao i prvostepenu presudu. (…) Njemu je namontirano skoro sve što se desilo sa srpske strane, ali na osnovu čega se nikako ne može izvesti njegova odgovornost.“

Iste godine, u februaru, lider radikala je povodom uništenja murala Mladiću izjavio:

„Ratko Mladić je veliki junak srpskog naroda i mi sa ponosom iscrtavamo njegove murale. Osuđen je od strane najvećih srpskih neprijatelja za nedokazanu krivicu i od tribunala koji je apsolutno nelegalno formiran.“

Radikali i njihov lider stali su i u odbranu vođe paravojne formacije „Beli orlovi“, Milana Lukića. Iako mu je 2009. izrečena prvostepena presuda kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Višegradu, Srpska radikalna stranka je dve godine kasnije izdala Lukićevu knjigu u kojoj negira zločine za koje je osuđen. Lukić je, između ostalog, proglašen krivim za spaljivanje dve grupe žena, dece i staraca zatvorenih u kućama u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac. Šešelj je negirao da se ovaj svirepi zločin dogodio.

„Znate li vi da je Milan Lukić ovde osuđen na doživotnu robiju? On se nalazi u istom bloku sa mnom. Osuđen je za nekoliko pripisanih zločina, ali dva najgroznija koja su mu pripisana, su potpuno izmišljena. (…) Osuđen je da je spalio 70 civila u jednoj kući u Pionirskoj ulici i 70 civila u jednoj kući na Bikavcu. Američki eksperti su došli u Haški tribunal i potvrdili da nema nikakvih tragova da su u te dve kuće ikada bili požari, kamoli da su ljudi spaljeni“, rekao je u sudnici Haškog tribunala.

Netačno je, dakle, da Šešelj nikada nije negirao ratne zločine. Isto tako uporno tvrdi da se u Srebrenici nije dogodio genocid, o čemu je napisao i nekoliko knjiga, već da je reč o „pokušaju višestrukog naduvavanja broja i lažiranja identiteta srebreničkih žrtava, kao i prećutkivanje načina na koji je većina njih stradala“. Nije tačno ni da nikada nije stajao u odbranu izvršilaca zločina. Lider Srpske napredne stranke je ne jednom abolirao osuđene ratne zločince, tvrdnjama da je pred Haškim tribunalom osuđeno „mnogo časnih Srba“, da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić nevini, te da je potonji „veliki junak srpskog naroda“. Stoga za izjavu koju ocenjujemo Vojislav Šešelj dobija ocenu „neistina“.

Naslovna fotografija: TV Happy/Printscreen