Niški internet za džabe

Simonović je svoje obećanje potkrepio time što je wireless internet već uveden u Gradskoj kući i da dalje sledi samo širenje postojeće mreže. „Projekat podrazumeva da će se u bolnicama, školama, parkovima i svim mestima gde je veliki promet građana uvesti ovaj oblik interneta, a potom se kreće na priključivanje stambenih zgrada i okolnih sela.“, objašnjavao je gradonačelnik i tvrdio da će „svi građani nekoliko godina imati besplatan internet, a posle toga će se plaćati oko 10 evra mesečno dok će u javnim institucijama ostati besplatan. Telefoniranje preko interneta će građanima umanjiti račune za dva ili tri puta.“

Mogućnost da koriste modernu tehnologiju i obavljaju poslove bez obzira da li se nalaze na ulici ili kod kuće i da im, pri tome, ništa ne bude naplaćeno isprva je silno obradovala Nišlije. No, kako su se rokovi za ispunjenje tog projekta primicali tako je i njihovo oduševljenje splašnjavalo. Iako je Simonović na početku govorio kako je sve jednostavno jer „obični predajnici se mogu zakačiti na običnim banderama“ ispostavilo se da ništa po tom pitanju nije urađeno. Ni besplatan, ni internet za 10 evra nije stigao do građana Niša. Za to vreme, u nekim drugim gradovima uveden je besplatan bežični internet u centralnim zonama (npr. Novi Sad).

Istinomer, zbog toga, Milošu Simonoviću dodeljuje ocenu „neispunjeno obećanje“.