Premijerka Ana Brnabić je 21. maja, odgovarajući na pitanje novinara BIRN-a kako komentariše to što iz različitih delova Srbije stižu nezvanične tvrdnje da je preminuo veći broj ljudi nego što se objavljuje, naglasila da se radi o “ozbiljnoj otužbi” tvrdeći da zvaničnici “ni u jednom trenutku nisu krili baš nijedan podatak”.
Telegraf, 21. 5. 2020. godine
“Te nezvanične priče iz raznih krajeva Srbije da je bilo više preminulih nego što mi prijavljujemo je ozbiljna, ozbiljna optužba. Reći ću vam i zašto. Zato što mi ni u jednom trenutku nismo krili baš nijedan podatak, ne otkada je registrovan prvi slučaj, već i pre toga. Koliko smo testirali, da li je otkriven ili nije. Drugo, zato što mi te podatke, ja kao predsednica Vlade, i cela Vlada, i Krizni štab, dobijamo direktno iz bolnica. Dakle, taj ko optužuje da postoji razlika, optužuje direktno medicinske radnike zato što mi od njih direktno dobijamo te podatke. Tako da ne bih ja išla, zaista, tako daleko, ne bih se usudila da optužim medicinske radnike, naše lekare, medicinske sestre da su skrivali ljude koji su preminuli od Covida, mislim da je to zaista žestoka optužba i ne bih išla tamo.”
Međutim, mesec dana kasnije, BIRN je na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19, objavio da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244. Prema saznanju BIRN-a, broj zaraženih poslednjih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od, u tom trenutku, 97 novoobolelih.
Javno.rs, 22. 6. 2020. godine
“Podatak o broju zaraženih nalazi se u tabeli pod nazivom ‘Izveštaj za Vladu’, koja se pravi na osnovu pomenutog informacionog sistema. Tabela sadrži tri podatka - broj testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata, broj preminulih koji odobrava ministarstvo zdravlja, kao i zauzetost kreveta po bolnicama.”
Podaci iz informacionog sistema u koje je BIRN imao uvid sadrže redni broj pacijenta, datum rođenja pacijenta, kao i kolone koje se odnose na rezultate testa svakog od njih, datum poslednjeg pozitivnog testa, datum smrti i naziv bolnice, odnosno kliničkog centra u kome je pacijent preminuo. Novinari nisu imali pristup ličnim podacima ovih pacijenata.
Javno.rs, 22. 6. 2020. godine
“U poslednjoj koloni pod nazivom ‘Potvrdilo Min zdravlja’ na pedeset mesta uz podatke o pacijentima stoji oznaka ‘Da’. BIRN je nekoliko puta zvao ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ali se on nije javljao niti je odgovorio na našu sms poruku u kojoj smo zahtevali da nam objasni šta je značenje ove kolone u pomenutoj tabeli. BIRN je uradio detaljnu analizu podataka iz informacionog sistema, selektujući lica koja su preminula i čiji je rezultat testa označen kao pozitivan. Među podacima se nalazi ukupno 1081 preminula osoba čiji se rezultati testa vode u jednom od sledećih statusa: pozitivan na koronu (632), negativan (355), nepoznat (83), uzorak nije pronađen (8), neodređen (2), dok je u jednom slučaju kolona bila prazna.”
Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković za portal Nova.rs objasnio je da „nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na KOVID-19 samim tim i preminula usled KOVID-19“.
Nova.rs, 22. 6. 2020. godine
“Kao što je više puta bilo rečeno, nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na KOVID-19 samim tim i preminula usled KOVID-19. Smrtni ishod KOVID-19 podrazumeva da su kliničke manifestacije ili komplikacije infekcije koronavirusom bitno ili presudno doprinele smrtnom ishodu. Osobe koje preminu od svoje osnovne bolesti, nezavisno od toga što su inficirane virusom, ne ubrajaju se u žrtve KOVID-19. Drugim rečima, pored pozitivnog nalaza testiranja na KOVID-19, potrebno je i da tok bolesti odgovara KOVID-19 da bi se smrtni ishod pripisao KOVID-19”, naveo je Janković.
S druge strane, članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević istakla je da se Srbija pridržava uputstva Svetske zdravstvene organizacije o prijavljivanju umrlih od virusa korona, po kome se kao preminule od ove bolesti vode sve osobe kod kojih postoji sumnja na prisustvo virusa, a koje su umrle sa određenom kliničkom slikom kao što je upala pluća ili akutni respiratorni distres sindrom (ARDS).
Kako piše “Danas”, to znači da deo statistike preminulih mogu da postanu i pacijenti kod kojih ne postoji pozitivan nalaz testa na kovid 19, kao i osobe koje su imale pridružene bolesti poput dijabetesa, a koje su umrle, na primer, uz pneumoniju ili ARDS.
Danas, 25. 6. 2020. godine
“SZO organizacija pak nigde ne ističe da je potreban pozitivan nalaz na testu na koronu da bi osoba postala deo zvanične statistike umrlih. Umesto toga se kaže da pacijenti kod kojih postoji sumnja na kovid 19 treba da budu zavedeni kao preminuli od korone ako su umrli sa ozbiljnom kliničkom slikom koja prati koronu (praveći pri tome razliku da li se radi o osobama koje su imale pozitivan test ili onima koji su bili suspektni na koronu). Istovremeno, SZO navodi da osobe sa hroničnim oboljenjima poput dijabetesa kod kojih je postojala sumnja na koronu, a koje su umrle sa pneumonijom, ADRS i sl, takođe se vode kao preminule od korone. S tim da se u ovom slučaju hronična bolest navodi kao doprinoseći faktor smrti. Na drugoj strani, osobe kod kojih postoji sumnja na kovid 19, a koje su umrle, na primer u saobraćajnoj nesreći ili od infarkta, prema uputstvu SZO, ne vode se kao preminule od korone. Međutim, kako je moguće da je kovid u tim slučajevima uticao na smrtni ishod on se navodi kao doprinoseći uzrok smrti.”
Zvaničnici ipak ne govore o tome da li je tokom pandemije Srbija menjala metode računanja broja zaraženih i preminulih od virusa korona ili su od početka građanima iznošene drugačije informacije od onih koje su stizale iz bolnica.
Budući da je istraživanje BIRN pokazalo da postoje zvanični podaci o broju obolelih od virusa korona, koji se razlikuju od onih svakodnevno prezentovanih javnosti, izjavu premijerke Brnabić da “ni u jednom trenutku nismo krili baš nijedan podatak”, ocenjujemo kao – neistinu.
Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević
