Srbija je u maju ove godine sa Sjedinjenim Američkim Državama potpisala Sporazum o vazdušnom saobraćaju koji omogućava direktne interkontinentalne letove sa beogradskog aerodroma ka Americi. Prilikom potpisivanja Sporazuma premijer Vučić je naglasio da avioni iz Srbije nisu mogli direktno da lete ka SAD 25 godina.
Letovi za Ameriku su ukinuti pre tačno 23 godine – 1992. godine. Tada je zbog sankcija avionima JAT-a zabranjen let ka Americi. Međutim, u međuvremenu je let ka SAD-u obnovljen na godinu dana.
Naime od septembra 2003. godine pa do sredine 2004. godine sa beogradskog aerodroma su leteli avioni ka Njujorku. JAT je ovaj let za SAD ostvario uz pomoć “Uzbekistan ervejza” sa kojim je imao ugovor o zajedničkom korišćenju linije:
(Danas, 10.9.2003)
Od 14. septembra ove godine „Jat ervejz“, posle pauze od jedanaest godina, ponovo uspostavlja direktnu liniju Beograd-Njujork-Beograd. Najmoderniji avion tipa „boing 767-300“ leteće iz Beograda za Njujork dva puta nedeljno – četvrtkom i nedeljom u 11.30 časova. Avion će iz Njujorka sletati na „Aerodrom Beograd“ petkom i ponedeljkom u devet časova ujutru. Let u jednom pravcu trajaće, u proseku, osam i po sati. „Jat ervejz“ je ovu liniju realizovao u saradnji sa aviokompanijom Uzbekistan ervejz, u čijem je boingu zakupio 95 mesta, deset u biznis i 85 sedišta u ekonomskoj klasi.
Avion JAT-a za prekookeanske letove/Foto: en.wikipedia
Ovi letovi su trajali samo do sredine 2004. godine kada su opet obustavljeni, ovog puta zbog nedostatka u regulativi i neusklađenosti srpskih vazduhoplovnih standarda i procedura sa američkim.
Istinomer se obratio kabinetu Aleksandra Vučića da nam objasne na šta je premijer mislio kada je rekao da nismo imali letove ka Americi 25 godina, kada su oni bili obnovljeni 2003. godine. Iz kabineta je stigao odgovor da je “istina da je u periodu od 2003. do 2004. godine kompanija “Uzbekistan Ervejz” na svom letu iz Taškenta za Njujork kao stanicu za međusletanje izabrala Beograd”.
Odgovor iz kabineta premijera Vučića
“I tada je JAT Ervejz zakupio sedišta ove kompanije na sektoru BEG-NYC-BEG. Ono sto je bitno je da to nije bio let “JAT Ervejza” (nije bio CS – Code Share) već isključivo let “Uzbekistan Ervejza” i on se nigde nije reklamirao ni nudio kao let “JAT Ervejza”. JAT nije mogao da objavi red letenja u GDS-ovima niti je mogao da objavi cene u njima za prodaju niti u Srbiji niti u SAD-u”.
Kako bi proverili ove navode Istinomer je kontaktirao Predraga Vujovića, bivšeg direktora “JAT Ervejza” koji je bio na čelu našeg nacionalnog avio prevoznika kada su 2003. godine obnovljeni letovi za Ameriku. On za Istinomer objašnjava da nije tačno da je “Uzbekistan Ervejz” izabrao Beograd kao tačku međusletanja već je delegacija “Jat Ervejza” posetila Taškent 19. aprila 2003. i predložila zajedničku eksploataciju linije Beograd – Njujork.
“Tada je dogovoreno, a kasnije ugovorom precizirano, da na sektoru BEG – NYC “Jat Ervejz” zakupi 100 mesta i da ih prodaje kao svoje. Letelo se dva puta nedeljno avionom Boeing B-767. Ugovoreno je da se njihove posade menjaju u Beogradu i odsedaju u (tada još Jatovom) hotelu “Slavia Lux”. Takođe, dogovoreno je da se avion snabdeva hranom i pićem u “Jat Cateringu”. Sve ovo je imalo mnogo veći komercijalni značaj za “Jat Ervejz” od običnog „code share“ ugovora”, kazao je Vujović za Istinomer.
Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a, na potpisivanju ugovora sa „Uzbekistan Ervejz/Foto: en.wikipedia
On kaže da nije tačno ni da “Jat Ervejz” nije reklamirao i prodavao karte kao svoje.
“Jat Ervejz je slobodno reklamirao i prodavao karte po cenama koje je sam odredio kako u Srbiji tako i na teritoriji SAD i Kanade. Pošto “Jat Ervejz” tada, kao što ni “Er Serbia” danas, nije imao avion za dugolinijski saobraćaj, zajednička eksploatacija linije za Njujork avionima “Uzbekistan Ervejza” je trebalo da pokaže da li postoji potencijal tržišta za samostalno obavljanje saobraćaja srpskog prevoznika. Ocenjeno je da je na ovaj način investirano mnogo manje novca nego da se pristupilo odmah samostalnom letenju. U drugoj fazi zajedničkog saobraćaja bilo je predviđeno da se Jatovi piloti uključe u posade “Uzbekistan Ervejza” i da se na taj način pripremaju za dobijanje licenci za tip aviona B767, koji bi eventualno, bio uključen u flotu Jat Ervejza”.
Kako bi se te 2003. godine obavljao saobraćaj sa Amerikom morali su da se obezbede mnogi bezbednosni uslovi. Kako kaže bivši direktor Jata vazduhoplovne vlasti Srbije u to veme nisu imali kategoriju i za obavljanje saobraćaja ka SAD.
“Imali smo kategoriju II koja je dozvoljavala drugim prevoziocima da mogu da apliciraju za saobraćaj na relaciji BEG – NYC. Da bi obezbedili viši nivo bezbednosti na beogradskom aerodromu, uz saradnju ambasade SAD u Beogradu, “Jat Ervejz” je, o svom trošku, doveo dva visoko rangirana američka službenika za bezbednost u vazdušnom saobraćaju (čije je sedište u Briselu). Njihova uloga je bila da obuče i kontrolišu rad sigurnosnih službenika na aerodromu Beograd prilikom čekiranja i pasoške kontrole putnika na letu za Njujork”
Kao još jedan dokaz da se iz Beograda letelo ka Americi 2003. godine Vujović navodi i to da je bio organizovan i promotivni let na kome su bile mnoge poznate ličnosti.
“Promotivni let iz Beograda za Njujork je obavljen 18. septembra 2003. i na njemu su bile mnoge zvanice i poznate licnosti iz političkog, kulturnog i sportskog života kao i predsavnici sedme sile. Između ostalih na tom letu su bili ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljević, pomoćnik ministra za inostrane poslove Aleksandra Joksimović, režiser Srđan Dragojević, književnik Momo Kapor, košarkaši Vlade Divac i Marko Jarić… Takve promocije se ne rade kada je u pitanju potpisivanje standarnog “code share” ugovora, kakvih je u to vreme “Jat Ervejz” imao preko 30”.
Prilikom ocene ove izjave premijera Vučića imali smo u vidu da su sa beogradskog aerodroma u toku 2003. i 2004. godine avioni leteli za Ameriku. To doduše nisu bili avioni iz flote nacionalnog avio prevoznika već kompanije sa kojom je “Jat Ervejz” sklopio saradnju – “Uzbekistan Ervejz”. Ipak, karte za te letove je prodavao Jat po cenama koje je sam odredio. Pored toga, Aerodrom Beograd je dobio “kategoriju II” koja mu je omogućila da sa njega avioni lete za SAD. Ipak, do 1992. godine, kada su uvedene sankcije, Jat je imao svoje avione za duge linije sa kojima je leteo za Ameriku. Zbog toga ovu izjavu premijera Vučića ocenjujemo sa skoro neistina.
