Nismo nikada krili ugovore o Er Srbiji, Beogradu na vodi..
Gradonačelnik Beograda o objavljivanju izveštaja o troškovima za novogodišnje praznike. (Tanjug, 2.1.2016. godine)
„Nema potrebe da bilo šta krijemo, niti smo ikad krili. Nismo krili ni ugovore o Er Srbiji, ni o Beogradu na vodi, sigurno neću kriti ulaganja grada u novogodišnje manifestacije.“
https://www.istinomer.rs/izjava/nismo-nikada-krili-ugovore-o-er-srbiji-beogradu-na-vodi/
2016-02-03
1
5
0
Neistina
Istinomer
2016-01-02
Siniša Mali
Siniša Mali
Dok gradonačelnik Beograda prilično sigurno govori da vlast nikada nije skrivala nešto od građana, brojni primeri iz prethodnog perioda ga demantuju.
Javnost još ne zna koliko plaćamo novi menadžerski tim koji rukovodi Železarom, jer ugovor Vlade Srbije i profesionalnog menadžmenta još uvek nije objavljen.
Beograđani ne znaju ni pod kojim uslovima je JKP „Infostan“ potpisao ugovor sa osiguravajućom kućom „Đenerali“.
Pitanje bez odgovora jeste i koliko ćemo novca dati za najavljenu izgradnju fabrike kineske kompanije Mei Ta u Obrenovcu.
Vlada Srbije ne objavljuje ni brojne Memorandume o saradnji koje potpisuje sa drugim državama, odnosno međunarodnim organizacijama. Jedan od najsvežijih primera jeste odbijanje vlasti da javnosti učine dostupnim Memorandum o razmevanju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Iza očiju javnosti odvija se i realizacija ugovora sa kompanijom Etihad jer Vlada ne objavljuje Zaključke kojima se otpisuju dugovi „Er Srbije“ prema beogradskom aerodromu.
Zbog ovakvih i sličnih slučajeva i mediji i javnost imaju puno pravo da sumnjaju u to da ćemo konačno saznati koliko smo svi zajedno platili, između ostalih, da nas u novogodišnjoj noći zabavljaju Lepa Brena i Stiven Sigal.
S obzirom na sve navedene primere, prilično je očigledno da transparentnost o kojoj gradonačelnik Beograda priča nije jedna od vrlina aktuelne vlasti. Imajući u vidu koliko je javnost rada organa vlasti važna, a naročito u borbi protiv korupcije, izjave poput gradonačelnikove ne doprinose konceptu odgovornosti koji je među srpskim političarima skoro nepoznat. Zbog toga, izjavu Siniše Malog ocenjujemo kao neistinu.
Istine radi mora se reći da ovaj opasan trend sklapanja poslova, koji uključuju subvencije i davanja raznovrsnih ustupaka investitorima, a bez namere da se javnosti daju na uvid bitni podaci o tome kako izabrani predstavnici države pri tome brane javni interes, nije ni odlika, ni izum samo ove vlasti. Tako je i danas jedan od najbolje zaključanih ugovora onaj koji sklopio Mlađan Dinkić sa Fiatom za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Samo predstavnici vlasti znaju koliko nas taj ugovor realno košta i šta realno dobijamo za tu cenu.
Brine to što se po istoj matrici, takvi poslovi sklapaju i danas, uprkos tome što u svojoj izjavi kaže gradonačelnik: “nismo krili ni ugovore o Er Srbiji, ni o Beogradu na vodi”. To da ova dva ugovora građani nisu mogli da vide bez velikog pritiska i negodovanja, opšte je poznata činjenica. Istinomer je u nekoliko navrata pisao o objavljivanju ugovora za projekat veka kako su naši političari nazivali kompleks “Beograd na vodi”. Naime, taj ugovor je objavljen na sajtu Vlade pet meseci nakon što je potpisan.
Javnost, a pre svega mediji, dugo su tražili objavljivanje ugovora o osnivanju „Er Srbije“, koji je potpisan između „JAT ervjeza“ i „Etihad ervejza“, kao i ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Premijer je, nakon godinu dana od potpisivanja strateškog partnerstva, posustao i, uz dozvolu „arapskih prijatelja“, objavio ugovore sa Etihadom i kompanijom „Al Ravafed“, ali ne u celosti. Naime, objavljeno je tri od pet ugovora.
Aleksandar Vučić, 14. 8. 2014. godine
„Moja obaveza, bez obzira što se tome ne radujem, jeste da obelodanim ugovore, iako nije bilo predviđeno da budu objavljivani, ne zato što kriju velike tajne ili bilo čiji kriminal. To je moja obaveza prema svim građanima Srbije, koji su zbog čitave medijske gumgule, počeli da sumnjaju.“
Istinomer će, bez obzira da li to političare raduje ili ne, nastaviti da se zalaže za što veću transparentnost u radu državnih institucija, jer se pokazalo da je samo jak pritisak javnosti u stanju da natera vlasti da polažu račune građanima, pre svega o raspolaganju sredstvima poreskih obveznika.
