Od drumskog saobraćaja 20 odsto zagađenja

Kako smo od priče o uzrocima aerozagađenja došli do one o povećanom životnom standardu, najbolje opisuje skorašnja izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o tome da nam je “vazduh za onoliko lošiji koliko nam je standard viši, pa se danas vozimo svi kao pojedinci u automobilu”.

Samo dva dana kasnije, u gostovanju u jutarnjem programu na TV Prva, predsednik je izneo tvrdnju o dvostrukom povećanju broja putničkih vozila u protekloj deceniji. Ovu njegovu izjavu, Istinomer je nedavno ocenio kao “neistinu”.

U nastavku svog izlaganja, istakao je da je povećan broj automobila jedan od “glavnih krivaca” za loše stanje vazduha, te se pozvao i na podatke jednog Međunarodnog instituta. 

“Prema analizama Međunarodnog instituta, mislim da se tako zove, za čisti transport, oko 20 posto ukupnog zagađenja dolazi od drumskog saobraćaja”, naveo je, i potom zaključio da je to “posledica porasta standarda”, misleći na povećan broj automobila u Srbiji.

O kojem to institutu i istraživanju priča predsednik?

Institut koji se bavi istraživanjem uticaja saobraćaja na životnu sredinu, o čemu je Vučić govorio,  jeste Međunarodni savet za čist transport (The International Council on Clean Transportation, u daljem tekstu Savet), te smo zaključili da misli na njega.

Budući da Vučić nije precizirao na koje istraživanje je tačno mislio, pregledali smo neke od skorašnjih izveštaja Saveta u pokušaju da nađemo tačan podatak o uticaju drumskog saobraćaja na zagađenje vazduha.

Naime, u Preporukama Saveta za smanjenje emisije štetnih gasova u saobraćaju, navodi se da je drumski saobraćaj jedan od najvećih emitera ugljen-dioksida (CO2). 

U ukupnoj emisiji CO2, saobraćaj učestvuje sa 23 odsto. 

Međutim, ugljen-dioksid nije jedini štetni gas koji doprinosi zagađenju. 

Ključne PM10 čestice 

U izveštaju Saveta iz februara 2019. godine, ističe se da upravo informacije o tome koje su čestice najprisutnije u vazduhu u gradovima u periodu najvećeg aerozagađenja, ukazuju na to koji sektor je najodgovorniji za njihovu emisiju.

Prisustvo sumpornih i azotnih oksida, kao i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, jedni su od ključnih indikatora zagađenja vazduha, navodi se u poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, iz 2018. godine.

Agencija je ocenila da kvalitet vazduha u Srbiji dominantno određuju koncentracije suspendovanih čestica PM10.

Udeo drumskog saobraćaja u emitovanju ovih čestica tokom 2018. godine iznosio je svega šest odsto, dok je više od 50 odsto emisija dolazilo iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta (57% za PM10 i 75% za PM2,5).

Na ove podatke, nedavno je podsetila i Koalicija 27.

Naime, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u svom saopštenju povodom “Svetskog dana čistog vazduha”, trećeg novembra 2019, ocenilo je da su za prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji glavni krivci saobraćaj i automobili sa zastarelim motorima.

Koalicija 27 je ubrzo reagovala na ovakav stav Ministarstva i istakla da se saobraćaj ne može smatrati osnovnim uzrokom zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2,5, pozivajući se upravo na podatke Agencije za zaštitu životne sredine.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ocenila je da doprinos drumskog saobraćaja u emitovanju PM čestica u nekim evropskim gradovima dostiže i do 30 odsto. Međutim, doprinos saobraćaja aerozagađenju može veoma široko da varira – od 12 do 70 odsto, u zavisnosti od životnog standarda i drugih okolnosti u određenim zemljama.

Teretnjake niko ne pominje

Kada govorimo o drumskom saobraćaju, važno je istaći da njega ne čine samo automobili.

Savet je u svom istraživanju istakao da, kada je reč o redukovanju emisije štetnih gasova, poseban akcenat treba staviti na teretna vozila.

Naime, u svetu, teretna vozila čine tek 11 odsto svih motornih vozila. 

Međutim, u kategoriji drumskog saobraćaja, ona su odgovorna za skoro polovinu emisija ugljen-dioksida – 46 odsto, i više od dve trećine emisije suspendovanih čestica – 71 odsto. 

Stoga, kada je reč o drumskom saobraćaju, automobili nikako nisu glavni emiteri štetnih gasova, već su to teretna vozila.

Od neistine do neistine 

Dakle, predsednik je svoju tvrdnju o povećanom standardu bazirao na potpuno pogrešnoj premisi.

Kako smo već utvrdili u skorašnjoj oceni njegove izjave o putničkim automobilima, broj automobila jeste povećan u proteklih 10 godina, ali nikako nije udvostručen. 

Bez obzira na ovaj podatak, dominantni indikator aerozagađenja u Srbiji jeste prisustvo PM10 čestica u vazduhu, a udeo drumskog saobraćaja u emitovanju ovih čestica je tokom 2018. godine iznosio svega šest odsto, a ne 20 kako tvrdi predsednik.

U kategoriji drumskog saobraćaja, iako teretna vozila čine tek 11 odsto svih motornih vozila, upravo ona proizvode više od dve trećine suspendovanih čestica.

Zato predsednik Srbije Aleksandar Vučić za ovu izjavu od Istinomera dobija ocenu – “neistina”.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević