Otkrivena prva laboratorija za proizvodnju ekstazija u Srbiji

U nedelju, 28. maja, jedna od vesti dana bila je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova otkrili „prvu laboratoriju za proizvodnju ekstazija na teritoriji naše zemlje“. Ministar doktor Stefanović je otišao još i korak dalje, rekavši da je laboratorija za proizvodnju ove sintetičke droge ne samo prva, već i jedina.

Ovu tvrdnju da je „jedina“ zbilja nije moguće proveriti – pokazaće se njena tačnost, ukoliko u budućnosti bude otkrivena još neka. Međutim, na vest o „prvoj“ fabrici za proizvodnju ekstazija, mnogi su se zapitali: „Čekaj, a Zarubica?“

Zbilja, prošlo je skoro decenija i po od februara 2003. godine, kada su mediji dobili pravu poslasticu – u Staroj Pazovi otkriven je „evropski centar za proizvodnju sintetičkih droga“, zaplenjena je droga i supstance za pravljenje droge u vrednosti od 10 miliona evra, a iza cele operacije stajao je doktor farmacije Milan Zarubica.

„Novosti“ su tada prenele reči pukovnika Milana Obradovića, načelnika SUP Beograd, da je po obimu ta akcija hapšenja bila „najveća ikada izvedena“, da je trajala više od godinu dana i da je Zarubica u svojoj firmi „Lenal farm“ „smestio ilegalnu fabriku sintetičkih droga – amfetamina, LSD, ekstazija…“.

Zarubičina laboratorija u Novoj Pazovi bila je samo jedna od nekoliko u koje su upali pripadnici MUP-a tog februara 2003. – pored nje bilo je laboratorija i u: Šimanovcima, Ugrinovcima, Bežanijskoj kosi – a pretpostavljalo se da su Zarubica i ostali (bilo je tridesetak uhapšenih tada) ovim poslom zaradili „više od 50 miliona dolara“.

Glas javnosti je tada napisao da je Milan Obradović direktno rekao da su „pronađene tablete ’ekstazija’ vredne četiri miliona evra.“

Novinar „Vremena“ Dejan Anastasijević, koji je pratio ovaj slučaj, još tada se u tekstu u „Vremenu“ zapitao – gde je završilo tih 50 miliona dolara i šta se dogodilo sa jednom od supstanci nađenih u Zarubičinim laboratorijama, anhidridom sirćetne kiseline? Kako je pisao Anastasijević, ova supstanca je neophodna za dobijanje droge, ali ne ekstazija, već heroina, o kome nije bilo ni reči u policijskim objavama.

U martu 2005, Zarubica je osuđen na 11 godina zatvora, a još dvanaestoro njegovih saradnika je takođe dobilo zatvorske kazne, ali samo za proizvodnju tableta amfetamina. Takođe, sud ga je obavezao da plati 10 miliona dolara „na ime imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela.“

Godinu dana kasnije, Anastasijević piše da je nejasno odakle će Zarubica da plati tih 10 miliona, ako mu je već oduzeto sve što je imao sa računa (320.000 američkih dolara i blizu 90.000 evra u zemlji, odnosno 2,5 miliona švajcarskih franaka sa računa u Cirihu).

“Ipak, glavno iznenađenje na suđenju je bilo to što se ispostavilo da kod Zarubice nije nađena ni jedna jedina pilula ekstazija, o kome je policija onoliko seirila: umesto toga, doktor je optužen i osuđen zbog proizvodnje i puštanja u promet amfetamina, stimulansa koji je donekle srodna, ali ipak prilično drugačija supstanca, a koju domaći zakon više ne tretira kao narkotik: prema najnovijoj zvaničnoj kategorizaciji (iz maja 2005) amfetamin je iz kategorije opojnih droga prebačen u blažu kategoriju psihotropnih supstanci, uz bromazepam, barbiturate i slične „narodne“ pilule koje se u Srbiji troše kao kokice. Tako se uz pitanja ko su dileri i gde su pare nametnulo i treće: ko je makao ekstazi?“, piše Anastasijević.

Pozivajući se na nekolicinu policijskih izvora, Dejan Anastasijević tada tvrdi sledeće: da je u prvoj polovini 2002. bilo prikupljeno dovoljno dokaza za tvrdnju da Zarubica proizvodi ekstazi u količini dovoljnoj za potrebe beogradskog (i delom kragujevačkog) tržišta, ali ne i za bilo kakav izvoz. Međutim, tada istragu preuzima BIA i Milorad Bracanović – bivši oficir za bezbednost „crvenih beretki“, odnosno Jedinice za specijalne operacije (JSO), doveden na to mesto po nalogu Legije nakon pobune JSO-a u novembru 2001. godine kod Sava centra.

Od tada, piše Anastasijević, Zarubica znatno proširuje obim proizvodnje ekstazija, Legija i Dušan Spasojević preuzimaju posao distribucije, i počinje „izvoz“ ekstazija u Evropu, ali i na Kosovo: po sredi je svojevrsna trampa – ekstazi iz Srbije za heroin i kokain sa Kosova. Činjenicu da pri hapšenju Zarubice nije nađen ekstazi, Anastasijević objašnjava „korisnicima“ te proizvodnje, odnosno činjenici da je BIA pod kontrolom Legije i JSO-a sve do smene Bracanovića i Andrije Savića 24. januara 2003. – a Zarubica je uhapšen 8. februara.

„Tako se krug zatvorio, ali je iz tog kruga nekako ispao ekstazi, koji je, prema tvrdnji naših izvora, Zarubica definitivno proizvodio. U istrazi, kao što je rečeno, nije pronađena nijedna pilula ekstazija, niti bilo kakav trag ove droge. Bracanović i prijatelji su, međutim, imali sasvim dovoljno vremena i mogućnosti da sklone dokaze o proizvodnji, kao i sopstvene tragove. Postoje i indicije da pogoni Zarubičinih firmi u Staroj Pazovi i Šimanovcima, gde se od BMK-a proizvodio amfetamin, nisu bili jedini, te da je postojao još jedan, neregistrovan, u koji policija nikada nije ušla, i koji je prestao da radi neko vreme pre hapšenja. Javna policija je, to treba ponoviti, u istrazi gotovo potpuno zavisila od BIA i onoga što im je Bracanović servirao“, piše Anastasijević.

Ovde nije bio kraj Zarubičinim laboratorijama, pošto je 2011. utvrđeno da je Zarubica – još uvek na izdržavanju kazne – koristio slobodne vikende da ponovo organizuje ilegalnu proizvodnju amfetamina. Zarubica je odslužio svoju kaznu krajem 2014. godine.

Prema Anastasijevićevom mišljenju, nema dileme da je Zarubica proizvodio ekstazi, pa samim tim nema mesta tvrdnji Nebojše Stefanovića da je ovo „prva“ laboratorija ekstazija. 

„Ministar Stefanović ne govori istinu, jer je još 2003. godine u Staroj Pazovi, na Avali i u Ugrinovcima policija otkrila laboratorije za proizvodnju ekstazija i amfetamina. Proizvođač, doktor Milan Zarubica je osuđen na 11 godina zatvora, a zatim naknadno na još tri, jer je i tokom služenja kazne koristio slobodne vikende da nastavi proizvodnju“, kaže Anastasijević za „Istinomer“.

Stoga, ministru Stefanoviću za izjavu da je otkrivena „prva laboratorija za proizvodnju ekstazija na teritoriji naše zemlje“, dajemo ocenu – neistina.

(Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet)