Ozakonjenje nelegalnih objekata do kraja mandata Vlade

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o legalizaciji objekata. (Konferencija za medije, 30. 11. 2016. godine)
„Naš cilj je da do kraja mandata završimo potpuno ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata, jer sve naše analize i procene pokazuju da je to apsolutno moguće.“ 

Nekoliko meseci nakon formiranja nove Vlade Srbije, krajem novembra 2016, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je da je cilj Ministarstva na čijem je čelu da do kraja mandata te Vlade, bude završen proces ozakonjenja nelegalnih objekata u Srbiji. Naglasila je da sve analize tog Ministarstva „pokazuju da je to apsolutno moguće“. 

Ovaj cilj istaknut je i na zvaničnom sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 

Foto: MGSI / Printscreen

Na tome će, kako je tada kazala ministarka Mihajlović, raditi 1.046 ljudi, angažovanih na tri godine.

Ministarka je obećala da će u naredne tri godine biti završena legalizacija 1,6 miliona nelegalnih objekata, koliko je istakla da ih ima u Srbiji. Od toga, kako je dodala, oko 85 odsto su porodične kuće i stanovi.

Istakla je da je na taj dan (30. novembar 2016) bilo popisano 364.000 nelegalno izgrađenih objekata, a da je ozakonjeno 37.850.

Podsetimo, Zakon o ozakonjenju objekata donet je 2015. godine po hitnom postupku, a dobio je svoje izmene već 2018. godine.

 

Ministarka Mihajlović 2015. godine o donošenju Zakona o ozakonjenju i rešavanju problema divlje gradnje. Izvor: Youtube/RTV

 

Početkom 2019. iz Ministarstva su rekli da je na osnovu ovog Zakona za nešto više od tri godine njegovog sprovođenja, doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju, a da je vladina komisija dala saglasnost za dodatno angažovanje ukupno 1.056 ljudi na poslovima ozakonjenja.

„Lokalne samouprave imaju sve uslove i zakonske i kadrovske da taj važan zadatak koji se obavlja u javnom interesu Srbije uspešno privede kraju do 2023. godine, koji je kao rok za završetak predmeta dat poslednjim izmenama i dopunama zakona“, rekli su iz Ministarstva građevine.

U Zakonu se navodi da će nadležni organ doneti rešenje kojim se zahtev odbija, „ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja ne bude ozakonjen“.

Ministarka je u septembru 2019. rekla da proces ozakonjenja u najvećim gradovima u Srbiji ne ide onom brzinom kojom su hteli.

Večernje novosti, 6. 9. 2019, godine
“Nemamo ništa protiv toga da nam, ukoliko postoji još nešto što lokalne samouprave misle da možemo da uradimo da unapredimo proces, sugerišu da to uradimo, ali i oni moraju da se pokrenu. Sve što su tražili mi smo ispunili, od zapošljavanja kadra do brojnih tumačenja i pojašnjenja. Čini se da ovde ima dosta stvari koje predstavljaju korupciju, to je jasno vidljivo kad neke stvari stoje.”

Do februara ove godine, u Srbiji je, prema podacima s kraja prošle godine, ozakonjeno oko 230.000 objekata, dok na legalizaciju čeka još – milion i po objekata.  

Povezan sadržaj

Ministarka je u februaru ove godine najavila pomoć gradovima i opštinama kako bi proces tekao brže. Najavila je da će katastar do kraja ove godine biti potpuno elektronski, kao i da se 2021. godine očekuje da zaživi i e-prostor (objedinjena procedura u oblasti izrade planskih dokumenata).

„Uvek možemo brže i bolje. Što se tiče ozakonjenja, moramo biti mnogo brži i moraćemo mnogo da više radimo sa jedinicama lokalnih samouprava jer čini mi se da je gradovima i opštinama potrebna pomoć budući da one realizuju taj zakon“, rekla je ona.

Inače, prema bazi koja se nalazi na zvaničnom sajtu resornog Ministarstva, u Srbiji je bilo popisano više od dva miliona nelegalnih objekata.

Link do grafičkog prikaza baze nezakonito izgrađenih objekata u Srbiji.

Foto: MGSI / Printscreen

Na naša pitanja Ministarstvu dokle se stiglo sa legalizacijom nelegalnih objekata i kada se može očekivati završetak tog procesa, odgovore nismo dobili.

Budući da do kraja mandata ove Vlade proces ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata nije blizu kraja, iako je ministarka Mihajlović 2016. tvrdila da “sve naše analize i procene pokazuju da je to apsolutno moguće“, njeno obećanje ocenjujemo kao – neispunjeno.  

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije