Pad broja slučajeva ometanja rada novinara i ugrožavanja njihove bezbednosti

Da je broj napada na novinare smanjen u 2024. godini, ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić ponovio je više puta tokom prošle godine. Sredinom novembra, kako je saopšteno iz ministarstva, ministar je u razgovoru sa šefom delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom rekao da je od 1. januara do tog trenutka „za više od 30 odsto umanjen broj slučajeva ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara u odnosu na isti period prethodne godine“.

Sličnu tvrdnju ministar je izneo i 20. decembra:

„Ove godine beležimo i pad u broju slučajeva ometanja rada novinara, odnosno smanjenje broja slučajeva ometanja rada novinara i ugrožavanja njihove bezbednosti. I verujem da na tome moramo da nastavimo da radimo i u narednoj godini, to je jedna od tema koja je visoko na listi prioriteta ministarstva.“

Ova izjava ministra (kao i prethodna) usledila je pošto je programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić dobijao pretnje smrću, te nakon što su novinarki i predsednica NDNV Ani Lalić Hegediš takođe upućivane pretnje smrću.

Ministrovoj tvrdnji prethodili su dokazi Amnesty International-a o praćenju novinara i aktivista zloupotrebom špijunskih softvera, pretnja smrću zaposlenima u fondaciji „Slavko Ćuruvija“, napadi na novinare na protestima zbog tragedije u Novom Sadu i zbog uklanjanja Starog savskog mosta, fizički napad na Vuka Cvijića, novinara nedeljnika „Radar“, te napadi predstavnika vlasti i njima bliskih tabloida na novinarku Tamaru Skrozzu.

To su samo neki od incidenta koji su se dogodili prošle godine, zbog čega je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo da Ministarstvo informisanja „umanjuje broj napada i pritisaka na novinare i novinarke“.

U Ministarstvu informisanja kažu, međutim, za Istinomer da je ministar Ristić prošle godine više puta izjavljivao da je „ukupan broj slučajeva ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara manji u odnosu na isti period 2023. godine“, te da je takav stav temeljio na javno dostupnim podacima iz baze NUNS-a.

„Imajući u vidu netačne i zlonamerne tvrdnje NUNS-a i pojedinih sredstava javnog informisanja da je ministar g. Ristić iznošenjem takvog stava umanjivao broj napada i pritisaka na novinare, ukazujemo na to da ministar ni u jednom trenutku nije analizirao pojedinačne kategorije koje se odnose na moguće načine ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara, već je saopštavao podatke do kojih je dolazio NUNS, a koji se odnose na UKUPAN broj slučajeva ometanja rada ili ugrožavanja bezbednosti novinara tokom 2024. u odnosu na srodne podatke iz 2023. godine“, kažu iz Ministarstva informisanja.

Prema NUNS-ovoj bazi napada na novinare prošle godine je bilo ukupno 18 napada manje nego 2023. godine, odnosno njihov broj je smanjen sa 184 na 166. Kada se, međutim, pogledaju pojedinačne kategorije, vidimo da je fizičkih napada, napada na imovinu novinara i verbalnih pretnji bilo više 2024. nego 2023. godine. Tako je od početka do kraja prošle godine zabeleženo 17 fizičkih napada na novinare, šest napada na imovinu i 70 verbalnih pretnji. Kada je reč o broju pritisaka, njihov broj se smanjio sa 123 na 73, ali u tu kategoriju, kažu u NUNS-u, još nisu uneti svi podaci.

„Jednostavno nismo uspeli da unesemo sav broj pritisaka i više smo se bazirali na pretnje, napade, napade na imovinu ili pretnje imovini novinarima. Kada se pogleda pojedinačno po kategorijama, tih oblika incidenata je zapravo prošle godine apsolutno više u svakoj kategoriji za 30 do 40 posto. Mi čak nismo uneli ni sve takve slučajeve, jer imamo problem s kapacitetima“, objašnjava za Istinomer Rade Đurić iz NUNS-a.

Đurić podseća i da se neki novinari ne javljaju NUNS-u već Udruženju novinara Srbije, a neki javnom tužilaštvu i policiji. To znači, dodaje, da je „broj napada najmanje za 20-30 odsto veći“. Smatra i da je ministar Ristić, kada je već govorio o statistici, mogao da kaže koliki je ukupan broj napada, ali da je trebalo i da objasni da se broj fizičkih napada, napada na imovinu novinara i verbalnih pretnji povećao prošle godine.

„Ako se govori o ukupnom broju, onda mora i da se raščlani. Isti problem imamo i sa tužilaštvom. Tužilaštvo smatra da uopšte ne treba da pominjemo pritiske. Imamo i drugu bazu Safe journalists koje se, na primer, ministar nije setio, a koja uopšte ne pominje pritiske, već se bavi samo pretnjama i fizičkim napadima.“

Istovremeno, predsednik UO ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić izjavio je da ministar Ristić želi da prikaže jedan deo statistike kao uspeh. Objasnio je da Vrhovno javno tužilaštvo u statistici za Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara prikazuje samo slučajeve koji su prijavljeni kao krivična dela, kao i da veliki broj novinarki i novinara ne prijavljuje napade i pretnje.

„Da bi se dobila prava dimenzija ugroženosti novinara, treba uzeti u obzir čitav niz podataka, uključujući i strukturu ugrožavanja novinara, a evidentno je da je povećan broj fizičkih napada, broj onih slučajeva koji predstavljaju ozbiljno ugrožavanje novinarki i novinara, a koji nisu obuhvaćeni aktuelnim krivičnim zakonikom, zatim nekažnjivost, koja je u protekloj godini izuzetno velika… itd.“

Prema Matićevim rečima, u prošloj godini imamo porast slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara koji nisu razotkriveni, dok istovremeno raste broj presuda protiv profesionalnih novinara i medija, raste broj SLAPP tužbi podnesenih od strane nosilaca izvršne, pa čak i pravosudne vlasti, kao i broj pretnji i napada na novinarke. Tu je, dodaje, i višegodišnji trend pada naše zemlje na međunarodnim listama slobode govora i demokratije.

Tako su, recimo, iz Reportera bez granica prošle godine upozorili da je sloboda medija naročito pogoršana u Srbiji i da je na Svetskom indeksu slobode medija Srbija bila na 98. mestu od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih država članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.

Dakle, iako je tačno da je u NUNS-ovoj bazi ukupan broj napada na novinare prošle godine bio manji u odnosu na 2023, ne može se isključiti činjenica da je pojedinačno fizičkih napada, napada na njihovu imovinu i verbalnih pretnji bilo više za, kako kažu u NUNS-u, 30-40 odsto. Takođe, treba imati u vidu i da NUNS-ovom bazom nisu obuhvaćeni napadi koji su prijavljeni UNS-u i tužilaštvu, kao i slučajevi napada koji uopšte nisu prijavljeni. Isto tako treba uzeti u obzir i da u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara kažu da je prošle godine povećan broj fizičkih napada na novinare. Ne treba isključiti ni prošlogodišnji nalaz Reportera bez granica da su medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo u poslednje 22 godine. Tu su i dokazi forenzičke analize Amnesty International-a da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone novinara i aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski softver NoviSpy. Budući je izostavio sve ove činjenice, za izjavu da u prošloj godini imamo smanjenje broja slučajeva ometanja rada novinara i ugrožavanja njihove bezbednosti, ministar Dejan Ristić dobija ocenu „zloupotreba činjenica“.

Naslovna fotografija: Insajder/Screenshot