Parlament će biti elektronski
Uvođenje elektronskog parlamenta trebalo bi pre svega da dovede do značajnih finansijskih ušteda.
„Ilustrujući značaj uvođenja ‘e-parlamenta’, predsednica skupštine je rekla da je, na primer, jedna sednica, na kojoj je bilo 3.000 amandmana, koštala 15.000 evra.“
Tanjug, 30. 4. 2010. godine
Elektronski vid rada paralamenta doneće još jednu značajnu prednost – transparentniji rad poslanika. Takav sistem omogućio bi građanima da prate čitav tok donošenja zakona, od momenta kada predlog akta uđe u skupštinsku proceduru, preko glasanja za njega do slanja predsedniku Republike na potpis.
Sredstva za modernizovanje Skupštine obezbedili su krajem 2010. OEBS i Vlada Švedske.
„U Beogradu je potpisan Sporazum o saradnji u sprovođenju projekta za uvođenje elektronskog parlamenta, koji bi trebalo da omogući efikasniji rad Skupštine.“
Beta, 22. 12. 2010. godine
Administrativni odbor je 28. decembra 2011. održao prvu elektronsku sednicu u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora su razmotrili i prihvatili Informaciju o statusu projekta uvođenja elektronskog parlamenta i utvrđivanja ispunjenosti tehničkih uslova za podnošenje predloga zakona, drugih akata i amandmana Narodnoj skupštini, u elektronskom obliku.
„Krajem 2011. godine sistem e-parlamenta ulazi u fazu postupnog puštanja u rad. Usled svoje kompleksnosti i niza obuka koje se moraju sprovesti, kao i promena u radu same Službe plan implementacije je postupan, od nove elektronske pisarnice do integracije kompletnog sistema upravljanja sednica sa konferencijskim sistemom. (…) Inicijalna verzija softvera iz faze 2 i 3 su završene ali je neophodna obuka korisnika za njihovo korišćenje. Plan je da se sa obukom započne od februara 2012. godine nakon jednomesečnog rada e-pisarnice.“
Sajt Narodne Skupštine, 28. 12. 2011. godine
Budući da je na samom kraju 2011. projekat e-parlamenta zaživeo, ali ipak ne u potpunosti, izjavu predsednice parlamenta ocenjujemo kao skoro ispunjeno obećanje.
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
