Pink ima sva prava da me podržava

Premijer Srbije o medijima koji podržavaju Vladu Srbije. (TV Prva, 29. 12. 2015. godine)
“Postoji samo jedna privatna TV koja podržava rad Vlade. To je Pink i oni imaju sva prava na to.“
Premijer Srbije Aleksandar Vučić smatra da TV Pink ima pravo da podržava Vladu Srbije. 

“Postoji samo jedna privatna TV koja podržava rad Vlade. To je Pink i oni imaju sva prava na to. Mislim da svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, to su i evropske vrednosti. To važi i za Željka Mitrovića, Dragana Vučićevića i Peconija. Svako ima pravo da kaže šta misli“, rekao je Vučić na TV Prvoj govoreći o medijima koji ga podržavaju.

Da se ne lažemo, premijer Srbije je potpuno u pravu. Vlasnik TV Pink Željko Mitrović ima sva prava da u skladu sa svojim uređivačkom koncepcijom podržava koju god političku opciju želi, pa i aktuelnu Vladu Srbije. 

Međutim, u isto vreme on i njegova televizija dužni su da u skladu sa postojećom regulativom koja važe za elektronske medije, izveštavaju potpuno, istinito, objektivno. Zakon ih obavezuje da ne diskriminišu, kao i da ne vode političku kampanju van kampanje. Međutim, samo u poslednjih nekoliko meseci, zbog nedovoljno preciznih propisa i tromosti nadležnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ova televizija je bukvalno nekoliko puta „silovala“ odredbe medijskih zakona. 

*
Željko Mitrović / Foto: FoNet

Podsećamo samo na direktan prenos rodjendana Srpske napredne stranke, najavljivanje državnog udara i uvredljivo etiketiranja neistomišljenika novinara i političara. Javnost se, potpuno opravdano, zapitala: da li Pink to sme da radi i zašto REM ne reaguje, ili reaguje tek posle ozbiljnog pritiska?  Iako Pink sme da podržava koga kod želi, zbog činjenice da ova medijska kuća sa nacionalnom frekvencijom (koja je javno dobro) često zloupotrebljava inertnost Regulatornog tela i „rupe“ u propisima, premijer Srbije dobija ocenu poluistina. 

Advokat za medijsko pravo Slobodan Kremenjak objašnjava za Istinomer da svaki medij ima pravo na svoju uređivačku ili programsku koncepciju koja može biti provladina ili proopoziciona. 

„Tačno je, Željko Mitrović ima sva prava kao vlasnik medija da u skladu sa zakonima samostalno odlučuje o koncepciji. Pa može da odluči da Pink bude provladin medij. To nije sporno. Ali, čak i ako je provladin on mora da poštuje ono na šta ga zakon obavezuje“, kaže Kremenjak.

Prema zakonu o elektronskim medijima, pružalac medijske usluge dužan je da obezbedi slobodno, istinito, potpuno i blagovremeno informisanje. Isti član 47 navodi da se mora poštovati zabrana političkog oglašavanja van kampanje. Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga kaže da je pružalac medijske usluge dužan da obezbedi slobodno, istinito i objektivno informisanje. Dužan je i da poštuje pravilo druge strane što znači da druga strana ravnopravno može da se izjasni. Kremenjak takođe upozorava da ne možemo da stavimo pred Pink standard koji važe za javni servis. Kako kaže, „nemaju oni dužnost prema nama građanima, već prema zakonu i regulatornom telu“.

Sa druge strane, propisi i dosadašnje delovanje REM-a upravo otvaraju prostor za zloupotrebe po kojima je poznat ne samo Pink, već i drugi emiteri. Recimo, Opšteobavezujuće uputstvo emiterima (Kodeks emitera) isteklo je sa donošenjem novog seta zakona pre dve godine. Taj Kodeks je eksplicitno zabranjivao da se politička propaganda maskira bilo kojom vrstom programa, naročito informativnim ili programom političkih aktuelnosti. Problem je u tome što postojeći propisi nemaju tako precizne odredbe, a nadležni REM se nije potrudio da za dve godine makar donese nove pravilnike kojima se bliže uređuje pitanje političkog pluralizma u programskom sadržaju, ako je već praksa pokazala da ima zloupotreba. Rezultat toga je da REM u oktobru 2015. nije imao zakonskog osnova da reaguje kada je Pink, uz Happy i Studio B, direktno prenosio proslavu povodom sedam godina od osnivanja SNS. 
Sekretar REM-a Dragan Janković kaže za Istinomer da je pitanje da li Pink ima pravo da podržava premijera i Vladu Srbije uopšteno i da odgovor nije ni da, ni ne jer bi se to pitanje moglo postaviti za bilo koji mediji koji podržava neki projekat. On kaže da sami „urednici treba da poštuju princip uredničke odgovornosti i da se pridržavaju zakona o javnom informisanju, ali se oni ne pridržavaju“. 

„Ako nekog favorizuju, šta da im kažemo, kad to nije regulisano van kampanje. I druge političke stranke mogu da naprave miting van kampanje i da dogovore sa nekom tv da ih prenosi. A to je propaganda, i ko će to da sankcioniše. Na osnovu čega“, kaže Janković.

Veliki izazov sa prisustvom bilo kog srpskog premijera na ekranima jeste što nema istraživanja na osnovu kojih bi se objektivno dokazalo da neka televizija favorizuje jednu političku stranu ili tendeciozno napada drugu opciju. Više istraživača sa kojima je Istinomer razgovarao objašnjavaju da nema novijih istraživanja jer je to skup proces za koji donator nisu zaintesovani. Ali, nije to problem. Problem je što ni Regulatorno telo za elektronske medije (REM) čiji je zadatak da prati da li emiteri poštuju zakon, nijednom nije uradilo analizu zastupljenosti političkih aktera u tv programu, mimo predizborne kampanje. U izveštajima koje objavljuju mimo kampanje, REM objavljuje minutažu različitog programa, ali to apsolutno ništa ne govori o tome kako mediji izveštavaju o Vladi i premijeru, ili o kvalitetu programa uopšte.

Prema Istinomerovoj evidenciji, premijer gostuje na Pink jednom u dva meseca, ne računajući tv priloge u vestima. U poslednjih godinu dana samo on je gostovovao u jutarnjem programu ili u emisiji “Teška reč” pet puta: 30. januar 2015, 30. jun 2015, 19. septembar 2015, 18. oktobar 2015 i 7. januara 2016. godine. Međutim, i na RTS je gostovao skoro isto toliko, pa informacija vredi samo kada se uporedi sa sadržajem programa koji ide uz premijera Vučića, odnosno da li se njegove aktivnosti i izjave samo prenose, bez ozbiljnog kritičkog preispitivanja. Druga važna informacija je  prisustvo opozicionih političara i stručnjaka čije mišljenje nije na liniji Vlade Srbije, kao i tonaliteta sadržaja koji se vezuje uz te aktere: pozitivan, negativan ili neutralan sadržaj. 
Opozicione stranke tvrde da nisu gostovale nijednom u najgledanijim emisijama TV Pink. Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov koja je i nadležna za pres službu DS, tvrdi da nijedan funkcioner DS, ni lokalni ni pokrajinski, nije gostovao u jutarnjem programu, niti bilo kom drugom segmentu programa na TV Pink. Kad je reč o poštovanju druge strane, prenose se reakcije SNS na ono što je DS saopštila, ali ne i direktno stav DS-a, tvrdi Jerkov za Istinomer. Kako kaže, za dve godine ništa pozitivno nije bilo o DS na TV Pink.  Iz Demokratske stranke Srbije (DSS) takođe poručuju da tokom 2015. funkcioneri te stranke nisu dobili nijedan poziv da učestvuju u emisijama na TV Pink, a aktivnosti DSS se u informativnom programu „potpuno ignorišu“ . Dveri takođe niti je ko zvao sa Pinka, niti je ijedan funkcioner ikada gostovao na ovoj televiziji. Na prste ruke mogu se pobrojati gostovanja opozicije na Pink 3 u emisiji Predraga Sarape.
REM je inače prošle godine uočio skoro 4.000 prekršaja Pinka, po čemu je ova tv vodeća među komercijalnim emiterima. Međutim, većina prekršaja se odnosi na to što reklame u jednom satu programa zauzimaju više od 20%. O programskom sadržaju TV Pink, nema apsolutno ni reči u REM-ovom izveštaju o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza komercijalnih emitera.  
TV Pink je druga najgledanija televizija nakon RTS-a.  Ako se gledaju samo komercijalne televizije onda je na prvom mestu, pokazuje istraživanje Ipsos Strategic Marketing iz avgusta 2015. godine. Informativno-političke emisije na TV Pink druge su po gledanosti nakon emisija istog tipa na javnom servisu RTS-a, navodi se u istraživanju. Dok recimo spominjanog Pinka 3, na kome može povremeno da se pojavi neki opozicionar, i nema na listi najgledanijeg programa.  Pink ima i najveći udeo u oglašavanju, oko 36 odsto. Prosečnu publiku TV Pinka čine žene, starije od 60 godina, osnovnog i nižeg ili srednje obrazovanja, iz centralne Srbije. 
Najnoviji izveštaj REM ukazuje da je udeo informativnog programa u ukupnom tv sadržaju kod ove televizije od 2013. do kraja 2015.  skočio osam procentnih poena, sa 17 odsto na 25 odsto, a kod B92 koja je bila sinonim informisanja – pao sa 22 odsto na 12 odsto. To znači da ova tv ima ozbiljne ambicije u informisanju javnosti.