Plate danas najveće u istoriji Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su danas u Srbiji najveće plate u istoriji zemlje. Iz kabineta predsednika nam nisu odgovorili na osnovu kojih podataka je izneo ovu ocenu, niti na koji vremenski period konkretno misli kada koristi izraz “u istoriji”.

“Pitanje je tu kupovna moć i prosečne plate u vreme i pred Ante Markovića, ‘89. je bila 620 do 625 maraka…”, nastavio je Vučić, ali ga je u daljem izlaganju i objašnjavanju prekinula Vedrana Rudan, druga gošća u emisiji “Hit tvit” na TV “Pink”. 

Vučić je na otvaranju hotela na Divčibarama ponovio sličnu izjavu, dodajući da je Srbija u vrhu Evrope po stopi ekonomskog rasta.

„Plate, iako nedovoljno velike, najviše u njenoj istoriji. U Srbiji urađeno više km auto-puta nego u prethodnih 40 godina, pruga takođe“, rekao je Vučić.

*Deset odsto veće plate do kraja godine

*Za vreme DOS-ove vlasti plate bile 65 evra

“Istorijske” izjave, pobede i podaci

Dakle, na koji deo istorije predsednik Vučić misli i šta podrazumeva pod pojmom “danas” ostaje neodređeno. Republički zavod za statistiku u svojoj bazi ima podatke o mesečnim zaradama od 1977. godine. U tom periodu bilo je i više denominacija. Ukrštanje podataka o platama sa kupovnom moći moguće je od 2000. godine. Dodatno, informacije o prosečnim kursevima dinara prema vodećim svetskim valutama, na sajtu NBS, dostupne su od 2002. godine. 

Od januara 2011. godine počelo je objavljivanje Nove prosečne i Nove minimalne potrošačke korpe, koje su izračunate od januara 2008. po – novoj metodologiji. Pritom, podsetimo da  je Republika Srbija postala nezavisna tek 2006. godine. 

Brže, jače i bolje kao folklor

“Istinomer” je već pisao o grandioznim izjavama Aleksandra Vučića kao i Siniše Malog o platama u Srbiji. Kada je nepotpuna tvrdnja političkih aktera, kao u ovom slučaju o vremenskoj odrednici sa podacima kojima se hvale, mora se utvrditi, između ostalog, i šta je tu uopšte uporedivo.

Interesantno je i da se od 2018. i prosečna zarada obračunava na nov način. Ako samo analiziramo visinu plata u dinarima koja sve vreme raste i odnos prosečne zarade sa prosečnom i minimalnom potrošačkom korpom, zaista taj indeks jeste sve – bolji. 

Prilika za manipulaciju 

Ali šta zaista predstavlja sama visina plate i da li brojka išta znači bez poređenja sa više ekonomskih pokazatelja? Naš sagovornik profesor dr Goran Radosavljević kaže da tvrdnju o najvišim platama u istoriji Srbije – nije moguće proveriti.

“Iz više razloga to nije moguće. Plata, kao plata ne znači ništa. Metodologija se poslednjih  trideset godina toliko puta menjala da ova plata danas i ona plata pre deset godina, nemaju nikakve veze. Prvo, statistički je metodologija promenjena. Drugo, plata može, na primer, da bude 65.000 dinara, a da ista osoba mesečno zaradi 10.000 evra, a da to nigde ne možete da vidite, jer se isplaćuje iz različitih izvora. Plata kao podatak služi samo u siromašnim zemljama, da bi političari mahali time. I apsolutno ničemu drugom ne koristi, statistički i ekonomski posmatrano”, objašnjava Radosavljević.

Pa tako, kako kaže naš sagovornik slikovito, zarada od 500 evra može da bude mnogo u Burkini Faso, a da u Parizu bude primanje na nivou bede. 

“Možda je i tačno to da imamo najveću platu u istoriji, ali ne možemo da proverimo. Možda za tu najveću platu u istoriji mi možemo da kupimo manje nego, na primer, 1984. godine. Naša statistika je užasna i metodologija je toliko puta menjana tokom vremena, da šta god da poredite – nećete dobiti ništa”, kaže Radosavljević.

Zamka sa brojkama

Prema rečima profesora Radosavljevića, jasniji kontekst može da pruži analiza dinamike kretanja prosečne zarade. Značajan podatak bi bio i poređenje sa zemljama u regionu koje su na sličnom nivou razvoja.

“Recimo, koliko su imali prosečnu zaradu pre pet ili deset godina, i koliko imaju danas, u istom trenutku. Kome su porasle prosečne zarade ili ne, i koliko”, pojašnjava Radosavljević.

Kako kaže, zamka je posmatrati samo mesečnu platu. 

“Mesečna plata nije nikakav pokazatelj, jer je puna sezonalnosti. Postoje meseci kada kompanije isplaćuju bonuse svojim menadžerima, od po nekoliko stotina hiljada evra. Pa tog meseca, prosečna plata bude značajno veća nego prosek. Tako je decembarska plata uvek veća od januarske. Kada pogledate prosečnu godišnju platu, a mi u ovom trenutku ne znamo kolika je za 2019. godinu, nego za 2018. i u Rumuniji za isti period – videćete da je tamo veća. A pre 7-8 godina, ta plata je bila ispod našeg proseka. Dakle, njihova je skoro duplo porasla, a naša za tridesetak posto”, priča naš sagovornik.

Prethodne dve godine, ocenjuje Radosavljević, Srbija se ekonomski popravlja. To se dešava na talasu svetskog rasta, a i na činjenici da je “stanje bilo toliko loše da jednom moralo da krene na bolje, koliko-toliko”. 

Politički, a ne ekonomski argument

“Posmatranje visine plate je čist politički argument, nema nikakvu ekonomsku vrednost, a dodatna manipulacija može da bude da li je posmatrate u evrima ili dinarima. Pritom, potrošačka korpa je postala besmislena veličina jer je vlast od 2000. pa ovamo, ne znam za prethodni period, toliko često ‘montirala’ tu korpu, da nema veze sa realnošću”, zaključuje Radosavljević.

Dakle, s obzirom na to da iz kabineta predsednika nismo dobili odgovore na osnovu kojih podataka on tvrdi da su plate najviše u istoriji, ne možemo ni da znamo na šta je konkretno mislio. Međutim, i bez te informacije, jasno je da je usled svih promena metodologija i nemogućnosti sveobuhvatnog ukrštanja podataka – istorijska analiza nemoguća. Tako, tvrdnja Aleksandra Vučića o nikad većim platama ostaje na nivou političkih sadržaja, ne i ekonomskih analiza. Zato, predsednik za izjavu o najvećim platama u istoriji Srbije dobija ocenu – neproverivo.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević