Plate rastu iz meseca u mesec; nemamo otpuštanja u doba krize

U subotu, dan nakon što je održan sastanak kolegijuma Socijalno – ekonomskog saveta, ministar finansija Siniša Mali gostovao je u jutarnjem programu televizije Prva. Tema razgovora na sastanku bilа je minimalnа zaradа.

Ministar Mali je iskoristio priliku da podseti da je u poslednjih 18 meseci aktuelna pandemija izazvana virusom korona, a samim tim je aktuelna i „najveća i najteža ekonomska kriza“, kao i da naglasi da će uprkos tome, osim povećanja minimalca, biti postignut i cilj da do kraja 2025. godine prosečna zarada u Srbiji bude 900 evra.

Razlog tome on vidi u odgovornoj ekonomskoj politici Srbije.

„Odgovorna ekonomska politika usmerena ka tome da nam raste životni standard građana Srbije, da nam plate rastu iz meseca u mesec, pri tome u doba najveće ekonomske krize mi nemamo otpuštanja, imamo dostignut nivo zaposlenosti i konačno održali smo finansijsku stabilnost“, objasnio je Mali.

Istinomer je pitao ministra za objašnjenje ove izjave, ali odgovor iz njegog kabineta nije stigao.

Plate rastu iz meseca u mesec

Siniša Mali postao je ministar finansija u maju 2018. godine. Tada je prosečna neto zarada po zaposlenom u Srbiji iznosila 50 377 dinara. Naredna dva meseca prosečna neto zarada iznosila je oko 49 hiljada i 200 dinara, dok je u septembru iznos prosečne zarade bio 47 920 dinara.

Do kraja te godine, uočava se povećanje zarade, da bi početkom 2019. godine ona iznosila nešto više od 54 i po hiljade dinara. Prema podacima za 2019. godinu, jasno je da je prosečna neto mesečna zarada u februaru, junu, avgustu i septembru bila niža od mesečne zarade meseca koji im je prethodio.

Sledeća, 2020. godina, počela je sa mesečnom prosečnom neto zaradom nešto manjom od 60 hiljada dinara, ali je nakon proglašenja vanrednog stanja, u aprilu i maju, kao i avgustu te godine, došlo do smanjenja mesečne zarade.

Ove godine, prosečna neto mesečna zarada po zaposlenom iznosila je u februaru 62 280 dinara, dok je u januaru  63 109 dinara. Plata u aprilu ove godine bila je 64 948 dinara, što je manje u odnosu na prethodni mesec mart, kad je iznos bio 65 289 dinara.

Dakle, nije istina da plata raste iz meseca u mesec.

Nemamo otpuštanja

Jedan od argumenata ministra Malog za „odgovornu ekonomsku politiku“, bio je i taj da tokom trajanja pandemije, čiju situaciju je Mali opisao kao najtežu i najveću ekonomsku krizu – nije bilo otpuštanja.

„Pri tome u doba najveće ekonomske krize mi nemamo otpuštanja“, rekao je ministar.

Međutim, samo 15 dana pre gostovanja, upravo se Mali obratio povodom odluke Vlade o isplati jednokratne pomoći bivšim radnicima kompanije Geoks.

„Kao što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obećao prošle nedelje, bivši radnici u Geoksu dobiće jednokratnu pomoć u iznosu od po 53.965 dinara, jer smo smatrali da je važno da im što brže pomognemo da prebrode period do novog zapošljavanja”, rekao je on.

Podsetimo, država je tokom pandemije sprovodila ekonomske mere  koje su podrazumevale poreske olakšice, odnosno odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja, kao i to da je odloženo plaćanje poreza na dobit i poreza na imovinu za pravna lica i preduzetnike. Jedna od mera bila je direktna pomoć malim privrednicima koji plaćaju paušalni porez kroz isplatu u gotovini tri minimalne zarade, ali onima koji su dobili otkaz – da u naredna tri meseca dobiju 50 odsto minimalne zarade, pored otpremnine koju po zakonu dobijaju od poslodavca

Iako je država sprovodila ove mere, otpuštanja tokom pandamije su se dogodila.

Pre oko mesec dana, a nakon skoro pet godina rada, italijanska kompanija Geoks zatvorila je fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostalo je oko 1200 ljudi.

Takođe, prema pisanju VOICE-a, početkom aprila prethodne godine, a usred vanrednog stanja, veći broj radnika fabrike Hačinson iz Rume je pre isteka ugovora na određeno vreme dobilo otkaz zbog smanjenog obima posla.

I Jugmedia je pisao o tome da je oko 200 radnika korejske fabrike „Jura” u Leskovcu, koji su imali ugovore o radu na određeno vreme, takođe ostalo bez posla.

U avgustu prethodne godine, 56 honoranih saradnika RTV Vojovodine dobilo je otkaze.

Zbog smanjenog obima posla tokom pandemije korona virusa, 200 radnika holandske brodogradilišne firme „Vahali“ u Mačvanskoj Mitrovici, ostalo je bez primanja.

Masovno otpuštanje dogodilo se i u niškoj fabrici Šinvon, kada je  233 radnika ostalo bez posla. Većini nije produžen ugovor na određeno, dok su neki sporazumno prekinuli radni odnos.

Imajući sve ovo u vidu, izjava ministra Malog da nije bilo otpuštanja, još je jedna neistina.

Dostigli smo nivo zaposlenosti

U nastavku svog gostovanja, ministar Mali tvrdio je i da je „dostignut nivo zaposlenosti“.

S obzirom da objašnjenje nismo dobili, ne znamo na osnovu kojih činjenica Mali iznosi ove podatke.

Podsetimo, Republički zavod za statistiku izdao je saopštenje u kome navodi da se od 2021. godine koisti nova metodologija Ankete o radnoj snazi, koja omogućava sagledavanje stanja i praćenje proračuna na tržištu rada, među kojima su i stopa zaposlenosti i nezaposlenosti.

„Anketa o radnoj snazi je istraživanje kojim se, na slučajno izabranom uzorku domaćinstava, prikupljaju podaci o osnovnim karakteristikama radne snage kako bi se na osnovu tih informacija ocenio obim ukupne radne snage u našoj zemlji“, piše u dokumentu.

Navedeno je i da se od januara 2021. godine sprovodi anketa na osnovu i u skladu sa novom Uredbom Evropskog parlamenta, a cilj revidiranja metodologije jeste poboljšanje sadržaja ankete kako bi se omogućilo preciznije praćenje kretanja na tržištu rada, s obzirom na konstante promene u njegovoj dinamici i strukturi.

Portal Bizlife, u svom tekstu navodi da zbog promene metodologije, podaci nisu uporedivi sa podacima objavljenim pre 2021. godine.

***

Imajući u vidu da se na osnovu podataka iz Službenog glasnika iznos prosečne mesečne zarade nije konstantno uvećavao, kao i talase otpuštanja radnika u proteklom periodu, ministar Mali za izjavu da  „plate rastu iz meseca u mesec” i da „u doba najveće ekonomske krize nema otupštanja“ dobija ocenu – neistina.

Naslovna fotografija: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević