Po broju tenkova smo prvi ili drugi u Evropi

Nedavni prikaz vojne sposobnosti na vojnom aerodromu u Batajnici bio je prilika ne samo da građani vide čime Vojska Srbije raspolaže, već i da od predsednika Aleksandra Vučića čuju poruke o njenoj snazi. Predsednik je rekao da ne „ne postoji nijedna oblast u kojoj smo tako drastično napredovali kao što je Vojska Srbije“, referišući na plate vojnika, oružje i oruđe. Dok je nabrajao čime vojska raspolaže, ponovio je ono što uvek ističe – „naoružavamo se u cilju odvraćanja potencijalnog agresora na našu teritoriju“ jer „Srbija nema ofanzivne namere“. Onda se pohvalio brojem tenkova, istakavši da smo po tome „evropska sila“.

„A ja vidim, iako oni govore da je zastarelo oružje, pošto me svi zovu i traže naše tenkove da ih uručimo, izručimo, predamo, prodamo i sve drugo, a mi ih imamo u ovom trenutku proporcionalno broju stanovnika, možda prvi ili drugi u Evropi. Prvi ili drugi u Evropi po broju ispravnih tenkova, u operativnoj upotrebi, mi smoj broj jedan ili dva u Evropi, što se broja tenkova tiče“, izjavio je predsednik u Batajnici.

Zatim je rekao – „znam 15 zemalja koje smo mi sabirali koje zajedno nemaju tenkova koliko ima Srbija„, a potom zaključio kako je srpska vojska, proporcionalno broju stanovnika i veličini teritorije, jedna od najsnažnije opremljenih i najbolje naoružanih armija“.

Ko bi napao našu zemlju i sa kojih 15 zemalja (evropskih?) se poredi, od predsednika Vučića nismo čuli. Hvalisanje brojem tenkova, pak, slušali smo i ranije. „Mi smo danas tenkovska velesila, imamo ogroman broj tenkova„, govorio je Vučić početkom ove godine.

U superlativima su o ovoj temi pisali i pojedini mediji. „Možda će na prvu loptu zvučati neverovatno, čak i neozbiljno, ali Srbija je po broju tenkova jača od Nemačke. Na tom polju i Francuska je iza nas“, pisala je prošle godine Politika.

Kako stojimo ove godine? Iz Ministarstva odbrane nema javno dostupnih podataka o broju vojnih tenkova. Podatak se, međutim, može pronaći na sajtu Global Firepower, koji svake godine rangira 145 zemalja po vojnoj snazi i različitim performansama. Nalaze ovog sajta, koje prenose svetski i domaći mediji, svojevremeno je komentarisao i predsednik Vučić, ne demantujući objavljene podatke.

Kada je reč o rangiranju ukupne snage borbenih tenkova po zemlji, Srbija (6.647.003 stanovnika) se trenutno nalazi na 48. mestu sa 262 tenka. Pogledaćemo kako stoje evropske zemlje koje su po broju stanovnika slične našoj. Bugarska, koja ima oko 6,5 miliona stanovnika, poseduje 215 tenkova. Nešto manje stanovnika od Srbije imaju Danska (44 tenka), Finska (200 tenkova), Slovačka (36 tenkova), Norveška (36 tenkova). Međutim, sve pobrojane države jesu članice NATO saveza, dok je Srbija vojno neutralna.

Predsednik, stoga, jeste u pravu kada kaže da je Srbija po broju tenkova, proporcionalno broju stanovnika, prva (ili druga) zemlja u Evropi. Pitanje je, međutim, čemu služi takvo poređenje budući da broj tenkova ne predstavlja jedini i odlučujući faktor u vojnoj moći neke države.

Primera radi, Francuska je i ove godine sa 222 tenka iza Srbije, međutim u rangiranju vojne snage 145 zemalja, Francuska je trenutno na 11, a Srbija na 56. mestu. Takođe, Srbija ima više tenkova i od Italije (200 tenkova), ali je po vojnoj snazi Italija na 10. mestu rang liste, to jest 46 mesta iznad Srbije. Za ocenjivanje vojne snage sajt Global Firepower koristi više od 60 pojedinačnih faktora kako bi se odredio skor određene države, poput analize ljudstva, naoružanja, prirodnih resursa, finansija, logistike i geografskog položaja.

Dakle, razlike u vojnim budžetima, broju vojnih jedinica, vojnim strategijama, naoružanju, ali i savezništvima mogu značajno da utiču na ukupnu odbrambenu sposobnost zemlje. Besmisleno je i poređenje iz Vučićeve izjave da zna 15 zemalja „koje zajedno nemaju tenkova koliko ima Srbija“, jer bi na to, recimo, moglo da se kaže da osam država sa kojima se graničimo, zajedno imaju skoro četiri puta više tenkova nego Srbija, a samo jedna od njih nije članica NATO (BiH).

Dakle, tačno je da Srbija ima više tenkova od evropskih država koje imaju sličan broj stanovnika – Bugarske, Danske, Finske, Slovačke i Norveške. Tačna je predsednikova tvrdnja da je Srbija po broju tenkova, proporcionalno broju stanovnika, prva ili druga zemlja u Evropi. Međutim, ovakvo poređenje nema smisla jer ne govori ništa o vojnoj moći neke zemlje. Tako, recimo, iako imaju manje tenkova od Srbije, Italija i Francuska su po vojnoj snazi 46, odnosno 45 mesta iznad Srbije na rang listi sajta Global Firepower. Kao što smo rekli, na vojnu moć neke zemlje utiču budžet za vojsku, broj vojnih jedinica, vojna strategije, članstvo u NATO, a ne broj tenkova kojima raspolaže. Stoga za izjavu da smo po broju tenkova prvi ili drugi u Evropi, predsednik Aleksandar Vučić dobija ocenu „zloupotreba činjenica“.

Inače, poslednjih godina se na vojsci ne štedi. Ove godine vojni budžet je oko 158,86 milijardi dinara, a predlog rebalansa budžeta predviđa da Ministarstvo odbrane, zbog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka i nabavke opreme, dobije oko 62 milijarde dinara. Od predsednika Vučića često slušamo o navodnim pretnjama iz regiona, koji se, kako kaže, ubrzano naoružava, a Srbija ne zaostaje u tome. Upravo narativ o pretnjama iz regiona, kako se navodi u jednom istraživanju BCBP-a, služi kao opravdanje za kontinuirano naoružavanje Vojske Srbije koje „odlikuju netransparentni ugovori o nabavkama i ogromna razlika između planiranih i stvarnih budžetskih izdvajanja u toj oblasti“.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović