Podigli smo nivo usaglašenosti sa spoljnom politikom EU

Nakon razgovora o evropskoj perspektivi Srbije sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je medijima rekao da je važna tema razgovora na Bledu bila i usaglašenost odluka u spoljnoj politici Srbije sa odlukama Evropske unije.

“Ono što je važno je da smo ispunili svoje obećanje da ćemo podići nivo usaglašenosti sa spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije, sa 46,28 podigli smo to na preko 62 posto”, rekao je predsednik prvog dana septembra.

Zatim je dodao da postoje “određena ograničenja koja se tiču kompleksnog uvezivanja interesa Srbije vezane za Kosovo i Metohiju”, uz komentar “da to nije tako jednostavno kao što izgleda”.

Istinomer je proverio tvrdnju predsednika Aleksandra Vučića o nivou usaglašenosti spoljne politike Srbije sa spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije. Pritom, nismo dobili odgovor iz kabineta predsednika na osnovu čega se iznose ove tvrdnje.

***

U polugodišnjem izveštaju Centra za međunarodne i bezbednosne poslove brojke su drugačije. U „Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom 2021. godine”, Centar navodi da je od 1. januara do 30. juna 2021. godine Evropska unija izdala ukupno 45 spoljnopolitičkih deklaracija sa kojima je tražila od država kandidata za članstvo i država partnera da se usaglase. 

Od toga Srbija se uskladila sa 53 posto, odnosno sa 24 deklaracije, dok nije podržala 21.

Prema podacima koji su  objavljeni na sajtu Evropskog saveta, u julu i avgustu ovde godine EU je donela još 14 deklaracija. Od toga, Srbija se usaglasila sa 6. Što bi značilo, da se od početka godine do septembra Srbija usaglasila sa 30 od 59 deklaracija, odnosno nivo usklađenosti je nešto veći od 50 procenata.

Međutim, da li su te brojke uopšte bitne i šta one govore?

Davno smo prošli taj nivo gde procenti mogu nekoga da zasene

Procenti su samo opisna kategorija, kako se navodi i u ovoj analizi, koja upućuje na generalni trend usaglašavanja. Suština je sa kojim temama se Srbija nije usaglasila.

Jedan od autora ove analize, Igor Novaković za Istinomer kaže da je njegovo istraživanje pokazalo da se Srbija primarno ne usaglašava sa onim deklaracija koje su u vezi sa Rusijom i Kinom, a on pretpostavlja da je razlog tome podrška ovih država Srbiji po pitanju Kosova u Savetu bezbednosti.

“Ako imate manje deklaracija u vezi sa Rusijom i Kinom, broj deklaracija koje podržavamo, odnosno procenat usaglašenosti se povećava”, navodi Novaković.

Kao primer, podseća na 2012. i 2013. godinu, kada je ta usaglašenost bila preko 90 posto, ali, napominje Novaković, “u te dve godine skoro da nije bilo deklaracije koje su se ticale Rusije ili Kine”.

“To vam dovoljno govori, procenti su ilustrativna stvar, oni u stvari ne oslikavaju ono što je suština, a suština su teme”, kaže naš sagovornik.

Da su brojke nevažne, objašnjava za Istinomer i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.

“Brojke su apsolutno nebitne dok god vi odete u Vašington i potpišete sporazum da ćete prebaciti ambasadu u Jerusalim i dokle god vratite ambasadora u Damask, potpuno suprotno spoljnopolitičkoj poziciji EU, takve stvari su onda nebitne”, navodi on, dodajući da je Srbija “davno prošla taj nivo gde procenti mogu nekoga da zasene”.

Naš sagovornik ne vidi način na koji može da se promeni suštinski nivo usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije, jer je dosta njih vezano za pitanje Kosova.

“Samostalna spoljna politika kod nas je ekvivalent sa “nije u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije”, a to opet nije samostalno, jer kod nas samostalno znači nije u skladu”, objašnjava Međak, postavljajući pitanje “šta je Srbija dobila otvaranjem ambasade u Siriji, osim što je napravila problem sa EU”.

Zašto je bitno usaglašavanje?

U toku procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji,  važno je i Poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, pregovaračko poglavlje, koje predstavlja usklađivanje spoljnopolitičkog delovanja Republike Srbije sa spoljnopolitičkim pristupom EU.  Prema izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu, Srbija je postigla “izvestan napredak kada je Skupština usvojila nove bezbednosne i odbrambene strategije”.

Međutim, navedeno je i da su “tokom izveštajnog perioda obrasci usklađivanja uglavnom nepromenjeni”.

“Izvestan broj izjava i obećanja dali su zvaničnici visokog nivoa što je bilo u suprotnosti sa stavovima EU u spoljnoj politici”, izdvojila je Evropska komisija.

“Time što se mi usaglašavamo, mi pokazujemo da smo voljni da jednoga dana delujemo i u političkom okviru Evropske unije, kao i da ćemo voditi računa i o interesu država članica Evropske unije”, objašnjava Novaković.

On navodi i da se države koje imaju negativna iskustva sa Rusijom u prošlosti, osećaju ugroženim, pa podseća, kao primer, da je Litvanija ta koja blokira da Srbija otvori poglavlje 31.

Upravo ovo poglavlje prokomentarisao je i naš sagovornik iz Evropskog pokreta, Vladimir Međak.

“Otvaranje poglavlja 31 je “zakucano”, jer se zbog rata u Ukrajini nama to pitanje pomerilo. Pre rata u Ukrajini smo i bili usklađeni, posle toga je bio totalno kolaps zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom”, objašnjava on i dodaje da se od Srbije od trenutka procesa pregovora očekuje da budemo – usklađeni.

Usaglašenost nije isto što i podrška

Ono šta Međak izdvaja kao poseban problem je i to što Srbija pokazuje da i ono sa čim je usaglašena, ona ne podržava:

“Mi smo se uveli sankcije Lukašenku, podržali smo osudu Lukašenku koju je donela Evropska unija, a onda smo mu se izvinjavali. Tu je jasno rečeno – morali smo zbog EU, ali mi u to ne verujemo”, smatra Međak.

Prema rečima našeg sagovornika – ukoliko pričamo o evropskim vrednostima, a radimo sve suprotno, pitanje je vremena kada će neko da postavi pitanje da li je Srbija uopšte kompatibilna sa EU.

“Da li su naše vrednosti kompatibilnije Lukašenku i Erdoganu ili Evropskoj uniji,” pita se Međak i dodaje da “odluku o našem ulasku u Evropskoj uniji će doneti države koje ozbiljno drže do ljudskih prava”.

***

Govoreći o spoljnoj politici Srbije i njenoj usklađenosti sa EU, predsednik Vučić se pozvao na konkretne procente, pritom ne navodeći vremensku odrednicu. Ti brojevi, ukoliko uzmemo u obzir ovu godinu, nisu tačni, ni precizni. Ali, kako objašnjavaju sagovornici Istinomera, a što se navodi i u dokumentima EU, ključne su spoljnopolitičke odluke države, usklađenost i podrška usvojenim principima. Sami procenti su manje važni i ovako izvučeni iz konteksta predstavljaju – zloupotrebu činjenica, dok god se jedna država, u ovom slučaju Srbija, ne usaglašava sa suštinskim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović