Pokazali smo političku odgovornost kakva u Srbiji nije viđena

Urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija tada 14, sada već 15 ljudi, bila je u nedelju, 10. novembra, i tema emisije Hit tvit. Gosti TV Pink bili su predsednica parlamenta Ana Brnabić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predstavljen kao „komentator i analitičar političkih zbivanja” Saša Borojević.

U udarnom terminu dobili smo neistine, zloupotrebe činjenica, teorije zavere, zamenu teza i druge manipulacije. I kada je u Hit tvitu došlo vreme da se pomene ostavka ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, od Ane Brnabić smo čuli:

„Mislim da smo mi nakon ove tragedije, i nakon onih tragedija u maju 2023. godine pokazali političku odgovornost kakva u Srbiji nije viđena do tada” (TV Pink, 10. 11. 2024.).

Iako je tačno da su i posle tragedije u Novom Sadu, kao i masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu nadležni ministri podneli ostavke (u maju 2023. godine ostavku je podneo tadašnji ministar prosvete Branko Ružić), Brnabić nije uzela u obzir više slučajeva u kojima je politička odgovornost predstavnika vlasti izostala ili je relativizovana narednim odlukama SNS-a.

Savamala i „kompletni idioti”

Slučaj „Savamala” samo je jedan od primera kada politička odgovornost naprednjaka zaista nije viđena. Kako je Istinomer ranije pisao, nakon što su u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, neposredno po okončanju glasanja na republičkim izborima, maskirane osobe bagerima i drugim građevinskim mašinama srušile više objekata u naselju Savamala u Beogradu, tadašnji predsednik Vlade i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio:

„Urađeno je nešto loše, što je kriminalno i što ne bi smelo da se ponovi i iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi i krivično pravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti”, kazao je Vučić (Istinomer, 8. 6. 2016.), koji je prethodno naveo da je onaj ko stoji iza rušenja „kompletan idiot” (Tanjug, Blic, 10. 5. 2016.).

I 2016. godine, kao i danas, Aleksandar Vučić govorio je istovremeno i o tome ko je odgovoran i da će sačekati da nadležni organi utvrde i saopšte svoje.

„Ja ću doneti političku odluku kada tužilaštvo svoje odluke saopšti, neću da vršim pritisak na tužioce kao što su neki drugi radili u prethodnim periodima i neću da vršim pritiske na sudije jer nikada nisam pozvao nijednog sudiju ni za šta na svetu. Tačka. Kraj oko tog slučaja”, rekao je Vučić u septembru 2016. godine. (Istinomer, RTS, 18. 9. 2016.)

„Kraj oko tog slučaja” sveo se na to da je slučaju „Savamala” kriv samo jedan čovek – šef noćne smene u policiji Goran Stamenković. On je u maju 2018. godine, na osnovu Sporazuma o priznanju krivice, proglašen krivim za nesavestan rad u službi i osuđen na pet meseci zatvora, odnosno na dve godine uslovne kazne (Insajder, 30.05.2018.). Iz tadašnje gradske vlasti, uprkos pritisku javnosti i protestima, niko nije odgovarao.

Pad helikoptera u Surčinu – „Ne morate da jurite Gašića i Lončara”

Slučaj pada helikoptera Vojske Srbije u beogradskom naselju Surčin 13. marta 2015. godine takođe je prošao bez političke odgovornosti. Nesreća se dogodila pri akciji spasavanja bebe iz Novog Pazara, koja zbog odrona na putu nije mogla da stigne u bolnicu u Kragujevcu. Stradalo je sedam osoba – četvorica pripadnika Vojske Srbije, dvojica medicinskih radnika iz Novog Pazara, kao i beba stara svega pet dana. 

Usledila su pitanja i zbog čega se, imajući u vidu meteorološke uslove, helikopter uputio ka beogradskom civilnom aerodromu, a ne ka vojnom aerodromu u Batajnici ili heliodromu kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i čija je odluka da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo. 

Iako je u startu postavljeno i pitanje odgovornosti tadašnjih nadležnih ministara – ministra odbrane Bratislava Gašića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, odgovor je, samo tri dana nakon nesreće imao predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

„Ja preuzimam svaku vrstu odgovornosti na sebe. Da su me pitali ja bih rekao – idite spasite to dete. Evo, ja to uzimam na sebe, ja bih to rekao u svakom trenutku. Tako da, ne morate da jurite Gašića i Lončara, jurite mene. Lakše je mene da skinete nego njih, jer ja njih neću da dam”, rekao je Vučić na konferencija za novinare nakon sednice Predsedništva Srpske napredne stranke, 16. marta 2015. godine (Istinomer, 2. 10. 2015.).

I nije ih „dao”. Uzrok pada helikoptera je potom, prema izveštaju Komisije koju je formirao komandant Ratnog vazduhoplostva Vojske Srbije, vezan za ljudski faktor i prisustvo alkohola u krvi pilota (Radio Slobodna Evropa, 3. 4. 2015.).

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, u drugom izveštaju, Komisije koju je formirao tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, navedeno je da postoje elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršenju zadatka, ali da oni nisu neposredno prouzrokovali pad vojnog helikoptera.

Više javno tužilaštvo je 15 meseci posle nesreće, pisao je Insajder, saopštilo da neće biti pokrenut postupak protiv osoba koje su učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka, jer nije utvrđeno da je neko s umišljajem ili iz nehata preduzeo radnje koje bi predstavljale krivično delo (Insajder, 30.06.2016.).

„Novinarke koje lako kleknu” ili – Gašićeva smena, pa fotelja u BIA

Posle pada vojnog helikoptera u Surčinu u martu 2015. godine, ministar odbrane Bratislav Gašić ostao je na funkciji. Međutim, događaj iz decembra iste godine koštao ga je ministarske pozicije.

Gašić je u Trsteniku izneo neumesan i seksistički komentar na račun novinarke u Trsteniku, koja je čučnula kako bi se sklonila iz kadra snimatelja.

„Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu”, rekao je Gašić početkom decembra 2015. godine (N1, Tanjug, 6. 12. 2015.).

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da potom da Gašić „nе možе da ostanе ministar, iako jе taj posao odlično obavljao”.

„Bata Gašić jе moj prijatеlj, na kraju i čovеk koji vodi računa o mom životu. Radio jе svoj posao boljе nеgo ja kada sam ja bio ministar odbranе, a dеsеt puta boljе od onih koji ga danas kritikuju. Razgovarao sam višе puta sa njim. Mogli smo da sе igramo da on podnosi ostavku, ali nismo. Mislim da ćе Bata ovo da razumе”, rekao je Vučić (sns.org.rs, 7. 12. 2015.).

Skupština Srbije smenila je Gašića sa funkcije ministra odbrane 5. februara 2016. godine (Beta/Tanjug, RTV, 5. 2. 2016). Nešto više od godinu dana nakon toga, u maju 2017. godine, Bratislav Gašić dobio je novu funkciju – izabran je za direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) (N1, 29. 5. 2017.). 

Havarija u EPS-u – „A onda, Mićo, nešto drugo da radiš”

Sa funkcije na funkciju na sličan način prešao je i Milorad Grčić. Početkom decembra 2021. godine Termoelektrana „Nikola Tesla” (TENT) u Obrenovcu obustavila proizvodnju je zbog lošeg kvaliteta uglja i bez struje je ostalo više od 136.000 ljudi i više od 2.200 trafo-stanica.

Na posebnoj sednici Vlade posvećenoj energetskom kolapsu, predsednik Srbije obratio se Miloradu Grčiću, tada prvom čoveku Elektroprivrede Srbije, rečima: „Ne znam šta bih ti rekao, Mićo”.

„Za naše greške ljudi će morati da snose posledice. Očekujem Grčiću i tvoju reakciju u skladu sa tim. Kad god hoćeš – danas, sutra… Mi koji obavljamo javni posao možemo da grešimo, ali kod tako krupnih stvari naš stepen odgovornosti mora da bude mnogo viši“, rekao je Vučić (N1, 14. 12. 2021.).

„Verujem da smo se razumeli oko lične i svake druge odgovornosti“, poručio je Vučić Grčiću tada, na šta je direktor EPS-a odgovorio: „Jasno mi je i razumeo sam“.

Pri obilasku Zlatiborskog okruga, oko dve nedelje kasnije, predsednik Vučić je u razgovoru sa Grčićem o problemima s određenim postrojenjima, pred kamerama rekao: „Ja mislim da do Nove godine ti to stabilizuješ, a onda, Mićo, nešto drugo da radiš” (N1, Beta, 26. 12. 2021.).

RTS je 12. januara 2022. godine objavio da je Milorad Grčić podneo ostavku, a KRIK je potom pisao da je Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo je krivičnu prijavu protiv Grčića, navodeći da je „zloupotrebom službenog položaja i nesavesnim radom, ugrozio energetsku i državnu bezbednost Srbije i naneo štetu budžetu u iznosu od preko 500 miliona evra” (KRIK, 28. 1. 2022.).

Krajem aprila 2022. portalu Nova.rs potvrđeno je da je Grčić sporazumno prekinuo radni odnos u EPS (Nova.rs, 28. 4. 2022.). Samo nekoliko dana kasnije, Grčić je počeo „nešto drugo da radi”, jer je postavljen za pomoćnika predsednika Opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića. 

Početkom septembra 2022. godine, odlukom Tužilaštva za organizovani kriminal, krivična prijava protiv Grčića je odbačena (Insajder, Tanjug, 5. 9. 2022.). 

Krajem decembra 2022. ponovo je izabran za predsednika Opštinskog odbora SNS u Obrenovcu (N1, 24. 12. 2022.), dok je u julu 2024. godine izabran i za predsednika Gradske opštine Obrenovac (Obrenovac.rs, 10. 7. 2024.).

Dačić i funkcija za funkcijom

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je u septembru 2015. godine snimak Ivice Dačića sa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, „jednim od šefova narko-kartela“. 

„31. januara 2009. godine, agenti su uspeli da snime sastanak Radulovića i premijera Dačića u ribljem restoranu ‘Gušti mora’, oko 13:30 časova. Deo restorana u kom su sedeli bio je zatvoren za posetioce. Video prikazuje kako ručaju u prijateljskoj atmosferi – nazdravljaju, pričaju, puše tompuse. Dačić je napustio restoran oko 14 sati držeći kesu u ruci, dok je Radulović ostao unutra” (KRIK, 7. 9. 2015.).

U vreme kada je članak objavljen, Ivica Dačić bio je ministar spoljnih poslova. Kako su preneli mediji, Dačić je „ponovio da je sa osuđenim zbog šverca kokaina Rodoljubom Radulovićem razgovarao više puta, da odnos sa njim nikada nije krio i da se objavljivanjem snimaka puca u njega ‘po stoti put istim metkom”.

„Očigledno je da moram još jednom da ponovim ono što sam i ranije govorio, jer objavljivanjem ovih snimaka nije se dogodilo ništa novo, što bi zahtevalo drugačiju reakciju. Uostalom, o tim sastancima se već pisalo i govorilo pre nekoliko godina. Da, razgovarao sam nekoliko puta sa Rodoljubom Radulovićem, pre više godina, koga, inače, poznajem više od deset godina”, naveo je Dačić u pisanoj izjavi (Tanjug/Beta, N1, 7. 9. 2015.).

Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade Srbije u to vreme, kazao je da je znao za postojanje tih snimaka i da oseća „i sopstvenu moralnu odgovornost“.

„Ima i moje odgovornosti zašto sam izabrao gospodina Dačića i ja sam spreman da je snosim, svaku vrstu političke odgovornosti. Pošto vidim da u ovoj zemlji niko nema nikakvu odgovornost samo je ja imam, nema problema i za ovo sam ja kriv”, rekao je Vučić (Istinomer/RTS, 10. 9. 2015.).

Međutim, ta spremnost ostala je samo na rečima. Tema političke odgovornosti i Dačića i Vučića zatvorena je njihovim novim mandatima. Ivica Dačić je i posle izbora 2016. godine ostao u Vladi Aleksandra Vučića – na funkciji potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova.

Šta je s plagijatima?

Niz slučajeva pri kojima je politička odgovornost izostala mogli bi da se nastave s, u najmanju ruku, problematičnim doktoratima visokih zvaničnika. Među njima je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, o čijoj je doktorskoj disertaciji pisao CINS 2016. godine (CINS, 21. 12. 2016.). U avgustu ove godine Tabaković je zakoračila u treći mandat na funkciji guvernerke NBS, a za BBC je još u januaru 2020. godine rekla: „Dok je Srpska napredna stranka na vlasti, odnosno Aleksandar Vučić predsednik ili na mestu sa kog upravlja državom – ja sam guverner, jer nisam od onih koji bi se grčevito držali za ovu stolicu”. (BBC, 17. 1. 2020.)

Pod znakom pitanja našao se još 2014. godine i doktorat Nebojše Stefanovića, kada je grupa autora u tekstu objavljenom na portalu Peščanik zaključila da njegov „rad obiluje plagijatima, što je težak akademski prekršaj, a uz to još ne ispunjava ni uslove za uspešnu doktorsku disertaciju” (Peščanik, 01. 06. 2014.). U članku na Peščaniku, doktorat aktuelnog gradonačelnika Aleksandra Šapića iste godine okarakterisan je kao „jedan od najstrašnijih primera plagijata” (Peščanik, 05. 07. 2014.).

Iako su ovo samo neki od primera spornih radova, u dovoljnoj meri pokazuju da su državni funkcioneri ili ostali na istim pozicijama ili dobili nove čak i nakon što su do javnosti stigli dokazi da je reč o plagijatima.

***

„Ostavku podnosim jer želim da pokažem da postoji moralna odgovornost, ali krivicu ne prihvatam”, rekao je Goran Vesić na konferenciji za novinare, 4. novembra, tri dana nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu (Danas, 4.11.2024.). U četvrtak, 21. novembra, mediji su javili da je Vesić među prvim uhapšenim osobama, a ministar u ostavci naveo je da „nije uhapšen”, već se „dobrovoljno odazvao pozivu policijskih službenika” i „stavio se na raspolaganje istražnim organima kako bi do kraja bile istražene sve okolnosti koje su dovele do nesreće u Novom Sadu” (N1, 21. 11. 2024.).

Dan pre te vesti, ostavke su podneli i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović i direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković. Momirović je u ostavci naveo: „Zahvalan sam predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju i odlikovanju. Za njega i za Srbiju, uvek sam tu” (RTS, 20. 11. 2024.).

Uprkos ostavkama koje su zaista podnete, izjava Ane Brnabić da je vlast, čiji je deo, sada i posle masovnih ubistava 2023. godine „pokazala odgovornost političku odgovornost kakva u Srbiji nije viđena” – ne stoji. Brnabić je izostavila (ili možda zaboravila) da pomene niz slučajeva u kojima niko nije snosio političku odgovornost, a čak i kada jeste, ona je bila kratkog daha jer su funkcioneri smenjeni s jedne, ubrzo prelazili na nove funkcije. Iz tog razloga predsednici parlamenta dajemo ocenu zloupotreba činjenica.