Pomoć paorima ili monopolistima?
Iako je pomenuta uredba omogućila poljoprivrednicama da nabave veštačko đubrivo po nižoj ceni od tržišne (za svaku tonu đubriva država je davala 20.000 dinara) vrlo brzo se ispostavilo da ona ne odgovara u potpunosti ni trgovcima „veštakom“, ni ratarima. Prvi nisu bili zadovoljni jer je odluka da se regresira nabavka đubriva, kao i čudni tenderi, doprineli stvaranju monopola, koji je većinu trgovaca izbacio iz igre, a povlašćenima omogućio da „pokupe kajmak“. Ni paori nisu bili srećni pošto ih je država uslovljavala da đubrivo kupuju samo od „favorizovanih“ trgovaca.
„Protekle dve godine, od jeseni 2008. Ministarstvo poljoprivrede je raspisalo četiri tendera za nabavku veštačkog đubriva. Na prvom je pobedila firma Fertil iz Bačke Palanke, koja posluje u sastavu Viktorija grupe, tako da joj je pripalo i pravo na regres za svih 50.000 tona đubriva. Pored Fertila, na preostala tri tendera pravo na regres, ali za znatno manje količine đubriva, uspela je da izdejstvuje i Azotara iz Pančeva, objašnjavaju za Ekonom:east trgovci ovom robom. Oni ističu da je na taj način preostalih 1.600 preduzeća, koja trguju veštačkim đubrivom, dovedeno u mat poziciju, jer ne mogu da ispune uslove za tender, pa su automatski ostali bez kupaca…Na poslednjem, četvrtom tenderu, raspisanom proletos za 150.000 tona đubriva, jedan od uslova bio je da ponuđač obezbedi bankarsku garanciju od 150 miliona dinara. ‘Kvaka’ je, međutim, u tome što je tih 150.000 tona dovoljno za potrebe celokupne jesenje setve, tako da osim onih firmi koje uspeju da se izbore za regres iz budžeta, posla za ostale učesnike na tržištu neće ni biti.“
Ekonomist, 14. 10. 2010. godine
Tri godine kasnije ispostavilo se da je zahvaljujući Uredbi o regresiranju đubriva pančevačka Azotara oštećena za oko 48 miliona evra, pa je policija po nalogu tužilaštva privela bivšeg ministra poljoprivrede Dragina i još osam osoba.
„Ove osobe sumnjiče se da su zloupotrebom službenog položaja i nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog đubriva oštetile budžet Srbije za više od 4,5 miliona evra. Po Uredbama Vlade Srbije ovo đubrivo je bilo namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduzećima koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u kojima država ima svoj kapital. To đubrivo su osumnjičeni prodavali licima koja na njega nisu imala pravo i omogućili su da četiri privatna privredna društva dobiju vestačko đubrivo po povlašćenim cenama i na taj način pribave imovinsku korist u iznosu od 470 miliona dinara, ili oko pet miliona evra u to vreme, a da za taj iznos istovremeno oštete budžet Republike Srbije.“
tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, Blic, 24. 11. 2012. godine
Pošto se sada vidi da su u čitavoj priči korist imali odabrani trgovci i povlašćena preduzeća, ta da je državni budžet oštećen za ne malu sumu, a da je pomoć ratarima mala, Istinomer bivšem ministru daje ocenu „skoro neistina“.